Aneksi za nezakonitost

S obzirom na to da poslodavci kroz anekse često „provlače“ odredbe koje krše prava radnika, ovo su pitanja sa kojima se radnici često suočavaju, a čitateljka Radnika Ana (Žana_na_ tviteru) se interesovala da o tome pišemo u ovom broju dodatka i na portalu Radnik.rs.

Prema rečima Nataše Nikolić, saradnice Centra za demokratiju (CZD), koji je vodio kampanju o radničkim pravima „Crno na belo“, građani su im se često obraćali povodom nezakonitih aneksa.

– Najčešće su se ta pitanja odnosila na obavezu potpisivanja aneksa, koji je u suprotnosti sa zakonskim propisima, kao i na prestanak radnog odnosa zbog odbijanja da se zaključi takav aneks, kaže Nikolićeva. Prema sadašnjem ZOR-u, poslodavac ima pravo da otpusti radnika koji odbije da potpiše izmenu ugovorenih uslova rada. Radnik u tom slučaju može sudski osporavati otkaz, a kako objašnjava savetnica CZD-a, „sud je dužan da po službenoj dužnosti pokrene kao prethodno pitanje u postupku nezakonitu sadržinu aneksa, na šta je obavezan prema Zakonu o obligacionim odnosima“.

Ipak, ostaje otvoreno pitanje šta se dešava u sudskoj praksi kada otpušteni radnik pokuša da ospori otkaz koji je dobio jer nije pristao da potpiše nezakoniti aneks. Naime, problem „nastaje“ zbog odredbe ZOR-a u kojoj se kaže da zaposleni ima pravo da osporava zakonitost izmena ugovorenih uslova rada samo ako ih prethodno potpiše. Upravo iz tog razloga još 2010. godine Građansko odeljenje Kasacionog suda je donelo Zaključak u kome se ističe da zaposleni mogu osporavati otkaz pozivajući se na nezakonitost aneksa, jer bismo u protivnom „bili u situaciji da nezakonito i protivpravno postupanje poslodavca ne bude sankcionisano“.

Nataša Nikolić ocenjuje ovakvo tumačenje kao valjano, ali je pitanje koliko osnovni sudovi u rešavanju radnih sporova u praksi postupaju u skladu sa njim, zbog čega je, kako ističe, nužno pokrenuti istraživanje na ovu temu.

Olga Kićanović, savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, ističe manjkavosti postojećeg Zakona o radu po pitanju odredbi vezanih za anekse ugovora o radu.

– Jasno je da su ovakve odredbe uslovljavajuće, jer u praksi znači da zaposleni mora da prihvati uslove predviđene aneksom, pa ako smatra da su nezakoniti, treba da podnese tužbu radi osporavanja, objašnjava Kićanovićeva, podsećajući da procesi često mogu da traju i par godina „uprkos zakonskoj obavezi da se radni sporovi, kao hitni, okončaju za šest meseci“.

– Zato, preporuka zainteresovanima jeste da aneks prihvate, pa da tuže, ako nemaju alternativu za zaposlenje, savetuje Kićanovićeva.

Podaci Centra za demokratiju pokazuju da poslodavci najčešće krše zakon tako što kroz aneks zaposlenog sa određenim stepenom stručne spreme raspoređuju na radno mesto za koje je propisana niža stručna sprema. Istovremeno, to znači i smanjenje zarade koja se tada obračunava po nižem koeficijentu.

– U ovom slučaju ne uvažava se koeficijent koji je u skladu sa stvarnom stručnom spremom zaposlenog, već se za obračun zarade uzima koeficijent koji odgovara radnom mestu za koje je propisana niža stručna sprema, kaže Nataša Nikolić. Ipak, i pored svih kršenja radničkih prava, zaposleni retko odlučuju da tuže poslodavca.

– Zaposleni, generalno, mnogo češće potpisuju nezakonite anekse ugovora o radu i nastavljaju da rade pod tim uslovima nego što ih osporavaju, a razlog je najčešće strah od gubitka posla, dugo trajanje sudskog postupka, kao i sami troškovi koje bi imali tokom trajanja takvog postupka. Takođe, zaposleni nisu dovoljno obavešteni o mogućnostima koje im po zakonu stoje na raspolaganju u pogledu zaštite njihovih prava, kaže Nikolićeva.

Osvetom do otkaza

Nataša Nikolić kaže i da iako zaposleni može i da ospori nezakonitost aneksa na sudu, činjenica je da bi mu se poslodavac na različite načine „svetio“ stvarajući tako uslove koji primoravaju radnika da na kraju sam da otkaz. Ako se sve ovo uzme u obzir, zajedno sa neizvesnošću sudskog procesa u pogledu ishoda, jasno je zašto zaposleni retko odlučuju da tuže poslodavca, uprkos svojim zakonskim pravima.

Razlozi i postupak za ponudu aneksa

Kako objašnjava Olga Kićanović, po Zakonu o radu, poslodavac može zaposlenom ponuditi izmenu ugovorenih uslova rada (ANEX) zbog: potreba procesa i organizacije rada, privremenog upućivanja kod drugog poslodavca, prekvalifikacije i dokvalifikacije pod određenim uslovima, izmena iznosa osnovne zarade radi usklađivanja sa utvrđenim radnim učinkom, i u duhu socijalnog programa – ako je zaposleni proglašen viškom, sa ciljem novog zapošljavanja.

Uz ponudu za zaključenje Aneksa, poslodavac je dužan da zaposlenom da obrazloženje zbog čega se vrše izmene ugovora o radu, uz pouku o roku za izjašnjenje, koji ne može biti kraći od osam radnih dana.

Zaposleni se mora na aneks izjasniti. Po pravilu, on osporava razloge navedene u aneksu (najčešće potrebe procesa i organizacije rada i povodom osporavanja učinka), ali poslodavac ih ne uvažava i zaposleni je dužan da ponuđene uslove prihvati i po njima postupi. Potom zakonitost osporava tužbom, u roku od 90 dana od prijema aneksa.

Ukoliko se zaposleni u datom roku ne izjasni na ponudu izmena predviđenih aneksom, smatra se da je istu odbio, i to je zakonski osnov za otkaz ugovora o radu. Tužba je u tom slučaju neosnovana, iz procesnih razloga, jer Zakon o radu predviđa obavezu da se zaposleni izjasni o prihvatanju ili neprihvatanju aneksa.

Znači, zaposleni tužbom može osporavati samo zakonitost aneksa da nije dat iz razloga predviđenih Zakonom ili da nije dat u formi propisanoj Zakonom (uz obrazloženje i rok za izjašnjenje). Ako ne odgovori, sam je skrivio otkaz.