ANTIĆ: Oglase o zakupu na uvid

„Imamo indicija da se poslednjih meseci krenulo u masovno izdavanje tog prostora, uključujući i onaj koji je nacionalizovan, i ovim podacima želimo svoju sumnju i da dokažemo“, kaže za Danas Mile Antić iz Mreže za restituciju. On tvrdi da je ova akcija Mreže izazvala neprimerene reakcije direktora poslovnog prostora u nekim beogradskim opštima, recimo opštini Vračar: „Tamo samo što nisu priveli našeg čoveka koji je zahtev podneo. A u opštini Stari grad su našoj članici koja je poslovni prostor, nacionalizovan njenoj porodici uzela u zakup, naložili su da se iz njega iseli do 1. septembra iako uredno na svoju imovinu plaća zakupninu“.

Nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji je prošle nedelje prezentirao potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, predviđa da se ta imovina ne može vratiti u naturi ukoliko bi to ugrozilo funkcionisanje državnih organa ili javnih preduzeća, a da se zakupcu nepokretnosti, i za slučaj da se imovina može vratiti u naturi, daje pravo da nepokretnost koristi još dve godine po eventualnom stupanju na snagu zakona o restituciji

Antić kaže da je Nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji je prezentirao Đelić, veliki napredak u odnosu na ono što je starim vlasnicima nudila prethodna radna grupa na čelu sa bivšim državnim sekretarem za finansije Slobodanom Ilićem, ali da se užasno veliki manevarski prostor i velika diskreciona prava daju onima koji bi trebalo da odluče koja je to imovina neophodna za funkcionisanje, recimo, javnih preduzeća. „Tako bi moglo da ispadne da funkcionisanje nekog ‘jadnog preduzeća’ zavisi od nekog poslovnog prostora. Pa taj bi zaključak bio skandalozan“.

Prema mišljenju Mreže za restituciju potpuno je neprihvatljiva ideja iz Nacrta da se dalja prodaja nacionalizovane imovine zabrani tek od trenutka eventualnog stupanja na snagu zakona o restituciji tim pre što je Zakonom o vraćanju nacionalizovane imovine crkvama i drugim verskim zajednicama kao i Zakonom o zadužbinama zabranjen promet i otuđenje te imovine i to ne samo od stupanja na snagu tih zakona nego i retroaktivno. „Inicijative da se retroaktivnost iz tih zakona proglasi neustavnom odbacio je Ustavni sud Srbije“. Antić smatra da bi čak i uvođenje instituta retroaktivnosti u budući zakon bilo prosta deklaracija ukoliko ne bi bila predviđena ništavnost tih radnji (promet i otuđenje imovine) ukoliko bi do njih došlo.“ Takvo zakonsko rešenje bilo bi naravno pre svega u interesu starih vlasnika, ali i svih građana Srbije, kao poreskih obveznika, jer bi smanjilo iznos za obeštećenje koji bi trebalo da se obezbedu iz budžeta“.

Antić još jednom podvlači da je kod sprovođenja postupka restitucije ključna reč „državna svojina“. „Uz veliku pomoć zaštitnika građana Saše Jankovića i poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja uspeli smo da za manje od šest meseci, od februara 2010. do oktobra 2010, bude popisano više državne imovine nego što je popisano u zadnjih 16 godina. Ipak, to je tek trećina onoga što je državna imovina. Ali Vlada u prethodnom sastavu nije ni po koju cenu htela ni da vidi državnu imovinu, a ne izgleda mi da volja za to postoji i sada“. On podseća da po Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije postoji obaveza svih koji koriste državnu imovinu da je na kraju godine i prijave, da je za nepoštovanje te odredbe predviđena smešna kazna od par desetina hiljada dinara. „Do 2005. godine o tome se nije ni razmišljalo, a nije mi poznato ni da je od tada izrečna ijedna kazna, čak i ovako smešna“.

Gabrijel: Biće kako Vlada hoće

Dragana Gabrijel, jedan od 12 naslednika Jovana Stefanovića Goločevca i jedan od četiri naslednika Vasilija i Aksentija Martića za Danas kaže da Nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine nije ni pročitala. „A i da jesam, pa da vam sad kažem da nisam zadovoljna rešenjima, mi smo svi shvatili da ne možemo da uradimo ništa i da će biti kako Vlada odluči“. Ona napominje da je ključna stvar bila da se naslednicima vrati zemljište. „Ali oni su to odbili i čak su našli načina da ga prodaju. Evo u Tvorničkoj ulici 18 u Zemunu, preko puta Metroa, potražujemo plac koji je do pre pola godine stajao neizgrađen, a sad vidim odjednom neko tamo nešto zida“. Pretku Dragane Gabrijel Jovanu Stefanoviću Goločevcu oduzeto je, prema njenim rečima, 1 odsto vlasništva u Fabrici testenina „Dubravka“ u nekadašnjoj Vinogradarskoj (danas Radoja Dakića) u Zemunu, jedna trećina kapitala fabrike „Anginplatno“ u Tvorničkoj ulici u Zemunu, deo placa na Trgu Republike gde se danas nalazi Staklenac. Stefanović je bio suvlasnik u firmi „Dingarac, Stojanović, Goločevac“. Po osnovu prava na nasleđivanje drugog pretka Vasilija Martića, Dragana Gabriel polaže pravo na deo vlasništva nad placem na kome se danas nalazi hotel Slavija, a po osnovu nasleđivanja dedinog brata Aksentija Martića na deo „Merime“ iz Kruševca, gde je Martić imao vlasništvo od 10 odsto.

BIP

Antić tvrdi da je različitim povodima nacionalizovano, dakle državno zemljište, nezakonito prevođeno u društveno i da bi sve takve nezakonite radnje trebalo ispitati i osporiti. „Takav je slučaj bio sa nekim nekretninama Beogradske industrije piva, koje su bez ikakvog osnova knjižene kao društveno vlasništvo i privatizovane. Doduše, posle je uz saglasnost starog vlasnika nađeno solomonsko rešenje, pa je ta imovina po osnovu neplaćenog poreza ponovo vraćena u državnu svojinu. Dakle, na teret građana, poreskih obveznika“.

Milovanović: Izbegavanje problema

Beograd – I Liga za zaštitu privatne svojine na današnjem će sastanku sa potpredsednikom Đelićem insistirati na zloupotrebama koje su, prema njihovim saznanjima, vršene u procesu privatizacije tako što je državna svojina nad nacionalizovanom imovinom prevođena u društvenu i knjižena na novog vlasnika. Dragana Milovanović, predsednica te Lige tvrdi da je takav pokušaj delimično sprečen u slučaju nekretnina Niš-prometa gde je „od 28 lokala u Nišu više od polovine prošlo takvu nezakonitu proceduru, pa ni to nije do kraja preknjiženo“. Kupac je, tvrdi ona, jedan od tih lokala prodao banci Inteza tako što ga je pripojio svom stanu, dok je na druge nezakonito stavio hipoteku i prebacio ih na brigu banci davaocu kredita. „Kod poslovnog prostora u niškoj Obrenovićevoj ulici, dakle u ekskluzivnoj zoni i u zgradi čija je fasada rađena u ateljeu Augustina Augustinčića, uspeli smo to da sprečimo. Vlasnik se uknjižio po osnovu navodne saglasnosti Direkcije za imovinu, ali kad smo mi pritegli pravobranioca ispostavilo se da u dokumentaciji za uknjiženje te saglasnosti nema“. Milovanovićeva tvrdi da će se na današnjem sastanku sa potpredsednikom Đelićem pojaviti sa pravnicima. „Sva nacionalizovana imovina, koja je prošla kroz privatizaciju izmuvana je. Ovaj nacrt je izbegavanje rešavanja problema.“

Đelić sa bivšim vlasnicima

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić sastaće se danas sa predstavnicima udruženja starih vlasnika, saopšteno je iz kabineta potpredsednika za evropske integracije. Sastanak će biti održan u okviru javne rasprave o nacrtu zakona, koji je javnosti predstavljen prošle nedelje.

Crkvi vraćani stanovi

Prema nacrtu zakona o restituciji, koji je trenutno u igri, bivšim vlasnicima se vraćaju stambene zgrade, kuće i stanovi, garaže i drugi prateći objekti koji su u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Dakle, otkupljeni stanovi im neće biti vraćeni, a s obzirom da nacrt ne predviđa supstituciju ni nadoknađeni zamenom. „Nemamo uvid u to koliko je stanova ostalo u državnoj svojini. Ali pri primeni zakona o povraćaju imovine crkvama mogli smo da uočimo da neotkupljenih stanova ima. U zgradi u kojoj se u beogradskom Bulevaru kralja Aleksandra, preko puta crkve svetog Marka, nalazi poslovnica Jata, ima 54-55 stanova, pa se ispostavilo da tri nisu otkupljena i 2009. godine su vraćeni.“