Antić: Pitanje energetske bezbednosti na vrhu agende Putinove posete

On je za Radio-televiziju Srbije kazao da će do 17. januara, kada je najavljena Putinova poseta, biti pripremljeni sporazumi za proširenje podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, izgradnja gasnog transporta kroz Srbiju, omogućavanja alternativnih oblika gasifikacije, poput tečnog naftnog gasa iz Rusije, kao i o rehabilitaciji i rekonstrukciji hidroelektrane Đerdap 2.

Ministar je povodom ledenog talasa u Srbiji naveo da je situacija sa energentima stabilna i da je snabdevanje obezbeđeno iako su ugljokopovi pogođeni istim meteoološkim uslovima kao i ostatak zemlje.

„Uglavnom sve toplane rade 24 sata dnevno i isporučuju toplotnu energiju. Distribucija je u skladu sa očekivanjima, a postoje pojedinačni slučajevi da neki zaseok nema napajanje. Trenutno ne obezbedjujemo stabilno snabdevanje za oko 0,18 odsto potrošača, što je ispod evropskog nivoa od 1 odsto. Gasa, mazuta i (lož) ulja ima dovoljno“, naveo je ministar.

Antić je takođe naveo da je Ministarstvo ostalo u kontaktu sa rukovodstvom kompanije Zidjin i da su u stalnom kontaktu zbog realizacije budućih investicijama.

„Danas treba da se sastanem sa rukovodstvom (te kompanije), danas očekujem projekciju proizvodnje Rudarsko-topioničarskog basena Bor za 2019. godinu, a procene su veoma optimistične“, rekao je Antić.

Govoreći o trenutnoj raspravi u javnosti povodom izgradnj mini-hidroelektrana (MHE), Antić je rekao da uvek postoji određena rezerva prema alternativnim energetskim izvorima zbog ekoloških posledica, kao i da Srbija ima obavezu da povećava udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji.

„Srbija trenutno ima 170 MHE iz kojih dobija 65 megavata struje… Postoje pojedinačni slučajevi koje analiziramo, ako postoji bilo kakav loš uticaj na životnu sredinu, naravno, ne treba ih graditi, ali ih ne treba ni generalizovati. Svakim pojedinačnim slučajem treba se baviti od početka, počevši od lokalnih samouprava, koje su važne za izdavanje dozvola za izgradnju“, kazao je Antić.