Foto: K. Bondžulić/DanasNajuspešnija ekonomska celina u Srbiji u 2023. godini bila je Elektroprivreda Srbije (EPS), koja je najprofitabilnija i beleži najveće poslovne prihode, a raspolagala je i sa najvrednijim finansijskim kapacitetima, pri čemu ima kumuliran najveći ukupan gubitak, pokazao je „Godišnji izveštaj o poslovanju ekonomskih celina u privredi u 2023. godini“ koji je objavila Agencija za privredne registre (APR).
Drugo i treće mesto na listi najprofitabilnijih ekonomskih celina zauzeli su Telekom Srbija i Naftna industrija Srbije, koje su i u vrhu lista celina sa najvećom poslovnom imovinom i kapitalom, navedeno je u APR publikaciji.
Izveštaj sadrži sažetu analizu poslovanja ekonomskih celina na ukupnom nivou, prikaz specifičnosti poslovanja vodećih ekonomskih celina prema osnovnim finansijskim performansama, kao i liste sa po 20 celina sa najvećim poslovnim prihodima, neto dobitkom, poslovnom imovinom, kapitalom, te sa najvećim neto gubitkom i ukupnim gubitkom.
Prema iznosu neto dobitka, četvrto mesto zauzeo je Invigo capital, dok je petoplasirana bio Srbijagas, koji je istovremeno bio na četvrtom mestu prema vrednosti poslovne imovine i kapitala.
U Godišnjem izveštaju analizirane su finansijske performanse za 683 ekonomske celine, u okviru kojih su matična privredna društva imala kontrolu nad 2.258 zavisnih i pridruženih pravnih lica.
Broj ekonomskih celina je povećan za deset, dok je broj zavisnih i pridruženih pravnih lica uvećan za 64 u odnosu na prethodnu godinu.
Pored toga, broj zaposlenih u ekonomskim celinama porastao je za 5.418, tako da su one zapošljavale ukupno 331.551 radnika.
Kao i proteklih godina, grupa Delta holding imala je kontrolu nad najvećim brojem pravnih lica ‒ njih 67, što je za tri više nego 2022. godine, pri čemu je 21 poslovalo sa sedištem u inostranstvu.
Prema broju povezanih pravnih lica sledi ekonomska celina Koefik iz Beograda sa 44 zavisna firmi, odnosno dve manje nego prethodne godine, a 18 ih je poslovalo u inostranstvu.
Takođe, grupe MPZ-agrar i MPZ agrar iz Novog Sada beleže veliki broj zavisnih pravnih lica ‒ po 42 sa sedištem u Srbiji, s tim da je u prvoj broj kompanija povećan za osam, dok je druga zadržala prošlogodišnji obim konsolidacije.
Navedeno je da se, prema značajnom obimu konsolidacije, izdvojila i ekonomska celina Galens invest iz Novog Sada, koja sa jednim zavisnim pravnim licem manje, obuhvata njih 26, od toga pet sa sedištem u inostranstvu, dok je MK Grupa kontrolisala tri zavisna pravna lica manje, odnosno ukupno 22 zavisne firme, od čega dve u inostranstvu.
Podaci APR su pokazali da je ukupni prihodi ekonomskih poslovnih celina Srbije povećani 2023. za 5,1 odsto i iznosili su 5.820 milijardi dinara, dok su ukupni rashodi, uz sporiji rast od 1,8 odsto, bili 5.293 milijardi dinara.
Na ukupnom nivou posmatrano, ekonomske celine su realizovale pozitivan neto rezultat od 452 milijardi dinara, što je bilo 65,6 odsto više nego godinu pre.
Sa neto dobitkom je poslovalo 579 celina, a u njihovom sastavu bilo je 1.889 zavisnih i pridruženih pravnih lica.
Neto gubitak su imale 104 ekonomske celine, koje su obuhvatale 369 zavisnih i pridruženih pravnih lica.
Ekonomske celine su zabeležile rast finansijskih kapaciteta, uz istovremeno blago popravljen finansijski položaj, a raspolagale su sa poslovnom imovinom u vrednosti od 7.259 milijarde dinara, 8,3 odsto većom nego godinu pre.
Kapital je imao rast od 11,6 odsto i dostigao 3.434 milijarde dinara, dok su ukupne obaveze porasle za 6,3 odsto na 3.933 milijarde dinara.
Dodaje se da su ekonomske celine povećale sopstveni izvori finansiranja u iznosu od 12,1 odsto do iznosa od 3.322 milijarde dinara, racio sopstvenog kapitala se uvećale sa 44,2 odsto na 45,8 odsto, dok je stepen ukupne zaduženosti smanjen sa 1,26 na 1,18.
Kumuliran gubitak ekonomskih celina je gotovo ostao na prošlogodišnjem nivou od 803 milijarde miliona dinara, navele je APR.
Istovremeno, gubitak iznad visine kapitala od 108 milijardi dinara umanjen je za 2,3 odsto, te je i stopa izgubljenog kapitala ekonomskih celina sa 21,3 odsto opala na 19,5 odsto.
U 2023. godini ekonomske celine učestvovale su sa 31,2 odsto u ukupnim prihodima i sa 30,3 odsto u ukupnim rashodima privrede, kao i sa 37,4 odsto u neto dobitku i sa 9,9 procenata u neto gubitku.
Pored toga, raspolagale su sa skoro trećinom poslovne imovine i kapitala domaće privrede, kumulirale su petinu ukupnog gubitka privrede i zapošljavajvale četvrtinu od ukupnog broja zaposlenih.
APR je objavila publikaciju „Godišnji izveštaj o poslovanju ekonomskih celina u privredi u 2023. godini“ na osnovu podataka iz konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja za 2023. i 2022. godinu, koje su matična privredna društva dostavila APR-u u skladu s propisima kojima se uređuje računovodstvo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
