APR: Ukupna dobit privrede Srbije u 2019. bila 682,6 milijardi a gubitak 291,4 milijarde dinara

Ukupan prošlogodišnji neto dobitak 104.487 privrednih društava od 682,6 milijardi dinara manji je za 5,2 odsto, dok je neto gubitak od oko 291,4 milijarde dinara povećan za 7,3 odsto.

U izveštaju APR-a o poslovanju privrede Srbije u 2019. godini navodi se da su ukupni prihodi privrede Srbije iznosili oko 12.104 milijarde dinara i porasli su za 6,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a rashodi od oko 11.616 milijardi dinara povećani su za 7,7 odsto.

U 104.487 preduzeća bilo je zaposleno 1.171.890 radnika, za 30.657 više nego u 2018. godini.

Na nivou svih sektora je ostvaren pozitivan neto rezultat, a većina njih beleži i rast profitabilnosti, istakla je APR.

Najveći dobitak je u sektoru prerađivačke industrije, oko 110,5 milijardi dinara i veći je za 13,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je dobitak u trgovinama na veliko i malo bio 79,2 milijarde dinara, uz godišnji rast od 25,6 odsto.

Veliki sistemi su u 2019. godini ostvarili najveći dobitak, od 163,4 milijarde dinara, pri čemu je on smanjen za 37,4 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.

Pozitivan neto rezultat srednjih i malih društava je rastao po približnoj stopi (13,3 odsto, odnosno 12,3 odsto) i iznosio je 117,2 milijarde dinara, odnosno 116,6 milijardi 42 miliona dinara. Mikro društva koja čine 87,7 odsto svih privrednih društava, iskazala su gubitak od oko šest milijardi dinara, za 69,4 odsto manji na godišnjem nivou.

Javna preduzeća, njih 549 su posle dobitka u prethodnoj godini (3,5 milijardi dinara) iskazala negativan neto rezultat od 574 miliona dinara.

Neto dobitak privrede Srbije u prethodnih pet godina, od 2014. do 2019. godine, povećan je za više od pet puta, broj zaposlenih je porastao za 200.719 novih radnika, dok je broj privrednih društava povećan za 11.892 društva, navedeno je u saopštenju APR-a.

Podseća se da je 2014. bila poslednja godina u kojoj se domaća privreda postepeno oporavljala od prethodne finansijske krize i suočavala se sa posledicama poplava.

Srbija je tada imala pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 1,8 odsto, pad industrijske proizvodnje za 6,5 odsto, najniži broj zaposlenih u privredi (971.171 radnika) i negativan neto rezultat od 132,6 milijardi dinara.

„Od 2014. godine, srpska privreda je u narednih pet godina postepeno rasla, na šta ukazuje više pokazatelja. BDP je sa minus 1,8 odsto porastao na 4,2 procenta, odnosno 4,4 odsto u poslednje dve godine, dok je ukupan obim poslovnih aktivnosti privrede porastao za skoro 40 odsto“, kazala je registrator Registra finansijskih izveštaja Ružica Stamenković.

Prema njenim rečima, poslovni prihodi i poslovni rashodi privrede su rasli skoro istom dinamikom.

Ona je naglasila da potrebna kratkoročna sredstva i dalje nisu dovoljna za servisiranje tekućih obaveza, ali se broj privrednih društava koja su nelikvidna duže od 90 dana smanjio sa više od petine na kraju 2014. na 12 odsto na kraju 2019.

Stamenković je navela da do smanjenja kratkoročnih kredita dolazi na račun povećanja obaveza iz poslovanja, koje se koriste kao dopuna u kratkoročnom finansiranju.

Ukazala je da potrebna kratkoročna sredstva i dalje nisu dovoljna za servisiranje tekućih obaveza, ali se broj privrednih društava koja su nelikvidna duže od 90 dana smanjio sa više od petine na kraju 2014. na 12 odsto na kraju 2019.

Po podacima APR-a, profitabilno poslovanje doprinelo je povećanju finansijskih kapaciteta privrede za više od jedne četvrtine, što je povećalo sopstvene izvore i sposobnost privrede za servisiranje dugova neophodnih za dalji razvoj. Postepeno je dolazilo do smanjenja nagomilanih gubitaka za 7,2 procentna poena kumulativno za poslednjih pet godina, jer je stopa izgubljenog kapitala opala sa 43,7 odsto 2014. na 36,5 odsto 2019.

„Svi ovi rezultati doprineli su postepenom uspotavljanju ravnoteže u finansiranju privrede i smanjenju nelikvidnosti, koja još uvek nije na zadovoljavajućem nivou“, rekao je direktor APR-a Milan Lučić.

Stope likvidnosti su, kako je dodao, na polovini od zadovoljavajućeg nivoa, dok rast dugoročnih kredita, zajedno sa sopstvenim kapitalom, još uvek nije dovoljan za finansiranje stalne imovine.