Aprilska "rekordna" plata manja od prošlogodišnje

Premijer Aleksandar Vučić je nakon sastanka sa predstavnicima nemačke kompanije Kontinental izjavio da je prosečna zarada „sada 404 evra, a do kraja 2017. prosečna plata će biti 20 odsto veća nego kada sam preuzeo mandat. Kako je bilo, dobro je i ići će sve bolje“. Preciznosti radi, prosečna zarada u aprilu je prema prosečnom kursu evra prema dinaru bila 401,4 evra, a ne 404. Gledano u evrima plata je bila svega 0,1 odsto (40 evrocenti) veća nego u aprilu prošle godine, a u dinarima 0,8 odsto više nego u istom mesecu prošle godine. Koliko god je rast plata pozitivan, on se u aprilu u stvari nije desio. Prosečna aprilska koverta sa platom bila je 3,1 odsto manja u realnom iznosu nego u aprilu prošle godine.

To znači da su građani prošlog meseca za svoju platu mogli da kupe tri odsto manje robe nego pre godinu dana. Naime, dok su plate (i devizni kurs) porasli za manje od jedan odsto, međugodišnja inflacija je u aprilu dostigla četiri odsto, najviše još od trećeg kvartala 2014. godine. Time je faktički skoro neutralisan rast plata u nekim delovima javnog sektora s početka godine od prosečno pet odsto.

Premijer je istom prilikom najavio i rast plata na 440 do 445 evra do kraja godine. Ukoliko je premijer mislio na decembarsku platu, vrlo je verovatno da je ovo jedno od obećanja koja će biti ispunjena. Naime prosečna zarada isplaćena u decembru prošle godine iznosila je 433 evra. Ako se na ovo doda povećanje plata od 10 odsto u javnom sektoru koje je Vučić najavio za kraj ove godine, cilj je ne samo dostižan već i izvestan.

On je istakao i da „plate u privatnom sektoru moraju brže da rastu, i da se to polako i dešava. Ako hoćete rezultate, plate u privatnom sektoru moraju da budu veće nego u državnom“.

Da se ozbiljno računa na rast plata pokazuje i detalj iz majskog Izveštaja o inflaciji Narodne banke Srbije po kom se u narednoj godini očekuje da će primarnu ulogu u privrednom rastu imati domaća tražnja.

Ekonomista Goran Radosavljević, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija u mandatu Mirka Cvetkovića, ističe da premijer može da obeća, a s obzirom da je država najveći poslodavac i isplaćuje polovinu plata moguće je da to obećanje i ispuni.

„Pitanje je da li je to povećanje na realnim osnovama. Treba gledati i prosečnu godišnju platu, to je mnogo bolji pokazatelj standarda nego plata u jednom mesecu. Tako je prošle godine u decembru plata bila 430 evra, a prosečna za celu godinu bila je oko 360 evra“, napominje Radosavljević, dodajući da smo mi realno imali veću kupovnu moć u aprilu prošle godine nego danas.

S druge strane, ekonomista Mlađen Kovačević vidi prostor za „kreativno“ prikazivanje stanja kroz upravljanje valutnim kursom.

„Naše plate u dinarima kada se preračunaju u evre su precenjene jer je kurs od 125 dinara za evro nerealan. Kada bi se plate delile sa realnijih 150 dinara za evro, i one bi bile daleko niže. Takođe, moguće je da plate budu povećane i uz veštačko održavanje kursa, ali to ne znači automatski i veću kupovnu moć građana. Ako cene budu rasle, a kako je krenulo sa mrazevima i sa najavama vrelog leta, verovatno je da poljoprivreda neće biti na nivou od prošle godine, a to znači i rast cena hrane koji može da neutrališe eventualna povećanja plata“, upozorava Kovačević.

Sezonski karakter plata

Za potrebe političkog marketinga veoma često se koriste statistički podaci koji su tačni, ali iskrivljeni uticajem sezonskog karaktera.

Jedan od takvih primera je aprilska plata. Naime poslodavci, posebno državne firme veoma često isplaćuju neke delove zarada zaposlenima krajem aprila, a pred 1. maj kako bi imali para za praznike. Već u maju isplaćene zarade po pravilu značajno padaju. Na primer prošle godine isplaćena je prosečna neto plata u aprilu 49.249 dinara, a u maju 43.951 dinar.

Najistaknutiji primer su svakako decembarska primanja kada se isplaćuju bonusi, 13. plate, nagrade što značajno uvećava isplate u decembru. S druge strane, već u januaru imamo značajno smanjenje i po pravilu januarska plata je najmanja u godini.