Arsić: BDP Srbije će u drugom tromesečju zabeležiti pad od osam do 10 odsto

“U prvom tromesečju međugodišnji rast BDP-a iznosio je pet odsto, ali desezonirano u odnosu na prethodno tromesečje imali smo pad od 0,6 odsto što je prvi znak recesionih kretanja. To je prvi pad od trećeg tromesečja 2014. godine”, istakao je Arsić dodajući da su rast u prvom tromesečju kreirali državna potrošnja i investicije.

Prema njegovim rečima, mali pad ekonomske aktivnosti u ovoj godini je posledica strukture naše privrede u kojoj je veliko učešće egzistencijalnih proizvoda, a ne bolje ekonomske politike od drugih.

“U narednoj godini, pod uslovom da se oporave evropske privrede Srbija bi mogla da ostvari rast od četiri do pet odsto, što znači da bi završila ta jedan do dva poena iznad nivoa 2019. godine”, smatra on.

Arsić je istakao i da podaci o zaposlenosti za prvo tromesečje nisu uhvatili efekat  pandemije, ali jeveć od parila došlo do velikog pada zaposlenosti u neformalnom sektoru, gde za razliku od formalno, nema zakonske zaštite, sindikata i mera za očuvanje radnih mesta.

S druge strane, već po ukidanju vanrednog stanja u maju veliki deo neformalno zaposlenih je počeo da radi.

On napominje da je formalna zaposlenost zabeležila smanjenje za svega 10 do 15.000, prema izjavama zvaničnika, što je znatno manje od privredne aktivnosti.

Arsić objašnjava da je to odloženo prilagođavanje i očekuje da se formalna zaposlenost smanjuje tokom druge polovine godine, kao i u delu naredne godine.

Na fiskalnoj strani u prvom tromesečju deficit je iznosio 50,6 milijardi dinara, a u prva četiri meseca 109,2 milijarde.

“Procenjuje se da će fiskalni deficit u u prvoj polovini godine iznositi oko 320 milijardi dinara ili 5,8 odsto procenjenog BDP-a. Prema učešću budžetskog deficita u BDP Srbija će ove godine biti u trećini zemalja sa najvećim deficitom“, navodi Arsić.

Nepovoljno je, ističe, to što je taj deficit realizovan u kratkom roku i nema puno prostora za dodatne mere.

„Tokom marta i aprila rast javnog duga je umeren jer se veliki deo deficita finansirao depozitima države. U maju se država zadužila za dve milijarde evra i procenjuje se da je javni dug krajem maja dostigao 58 odsto BDP-a, a do kraja godine će dostići 61 do 62 odsto BDP-a”, ocenjuje Arsić dodajući da su se u regionu samo Rumuni zadužili po višoj stopi prinosa od nas.