Arsić: Sa fiksnim kursom i višom inflacijom od EU, cene u Srbiji ubrzano se približavaju evropskim

Za razliku od Ministarstva finansija koje je povećalo procenu rasta na 3,8 odsto, Arsić je istakao da je suša oborila BDP za 0,3-0,4 odsto, a nije isključeno da naredne procene poljoprivredne proizvodnje budu još lošije.

BDP u drugom tromesečju je usporio u odnosu na prvo i povećan je za četiri odsto međugodišnje.

„Nekoliko kvartala unazad, kvartalni rast iznosi oko 0,8 odsto, što je na godišnjem nivou 3,2 odstoprivredni rast. To je neki trend rasta naše privrede. Trenutno, Srbija deli drugo i treće mesto u Evropi po brzini rasta BDP-a. U drugoj polovini godine očekuje se usporavanje međugodišnjeg rasta usled poređenja sa višim nivoom iz prethodne godine. Opet će Srbija biti među prvih pet, šest zemalja u Evropi“, ocenjuje Arsić.

On smatra da fiskalna ekspanzija iz rebalansa budžeta neće značajnije uticati na privredni rast ove godine, ali može imati uticaja na narednu godinu. I u drugom tromesečju privredni rast vuče građevinarstvo sa međugodišnjim rastom od sedam odsto, kao i usluge.

Do kraja godine na ekonomsku aktivnost mogli bi da utiču i početak proizvodnje električnih automobila u Kragujevcu, ali po rečima Arsića ne mnogo, jer je mala domaća dodata vrednost. Takođe, povećanje proizvodnje u Linglongu bi moglo da ima efekta.

Opet, zbog lošijeg poljoprivrednog roda, prehrambena industrija bi ogla biti pogođena.

S druge strane, domaća tražnja je osnovni pokretač privrednog rasta u prvoj polovini godine sa rastom od 5,2 odsto.

„Domaća tražnja utiče pozitivno na rast BDP, ali i na povećanje spoljnotrgovinskog deficita i na usporavanje pada inflacije. U poslednjem tromesečju očekujemo još ubrzanje tražnje usled fiskalne ekspanzije“, ocenio je Arsić.

Međugodišnja inflacija je u junu pala na 3,8 odsto, ali je u julu i avgustu ubrzala na 4,3 odsto, suprotno sezonskoj dinamici.

Takođe, nakon dužeg vremena bazna inflacija je veća od ukupne inflacije.

„Ovo ukazuje da na inflaciju utiču opšti faktori, a ne poremećaji na tržištu energije i hrane. Inflacija u evrozoni je 2,2 odsto, a u zemljama Zapadnog Balkana 2,5 odsto. Očigledno je da je viša inflacija u Srbiji posledica ekonomskih politika. Takođe, viša inflacija u Srbiji nego u evrozoni uz fiksni kurs dinara prema evru znači brže približavanje naših cena evropskim“, upozorio je Arsić podsećajući da su cene hrane u Srbiji skoro već na nivou proseka EU.

On napominje da zasutavljanje pada inflacije u julu i avgustu ne može se objasniti kretanjem cena na svetskom tržištu niti sezonskim faktorima.

„Inflacija je posledica domaćih faktora, rasta tražnje i troškova. Na to ukazuje i to što je bazna inflacija viša od ukupne, kao i rast cena usluga“, napominje Arsić dodajući da će kampanja „Najbolja cena“ samo privremeno uticati na inflaciju, dok je za stabilizaciju inflacije neophodno da dohoci rastu u skladu sa produktivnošću.

Arsić ukazuje i da ukoliko se NBS trajno opredelila za fiksni kurs, ostale ekonomske politike moraju da se usklade s tim.

„Pre svega to znači da fiskalna politika ne sme da bude ekspanzivna, kao što je predviđeno rebalansom budžeta. Visok fiskalni deficit i brži rast zarada od produktivnosti nisu u skladu sa fiksnim kursom i privrednim rastom. Smanjiće konkurentnost privrede“, poručio je Arsić dodajući da treba videti iskustva Južne Evrope nakon ulaska u Evropsku monetarnu uniju.

Kada se radi o rebalansu budeta, Arsić ukazuje da su neka izdvajanja trajne prirode i da će uticati na budžete i narednih godina.

To se odnosi na povećanje rashoda za populacionu politiku, povećanje subvencija za poljoprivredu, a i plaćanje rafala će trajati nekoliko godina. On zato ukazuje da bi i narednih godina fiskalni deficit mogao biti veći od planiranog fiskalnom strategijom od 2,5 osto BDP-a.

„Na ovo može eventualno da utiče sporazum sa MMF, da se neki rashodi odlože ili da se povećaju neki porezi“, kaže on.

Povećanje kapitalnih rashoda se, prema njegovim rečima, uglavnom odnosi na EKSPO i rafale, dok se drzgi projekti, kao na primer, autoput Preljina-Požega usporavaju. Oko polovine povećanja kaitalnih rashoda odnosi se na prvu ratu za francuske avione.

Zbog ekspanzivne fiskalne politike Arsić smatra da NBS treba da bude oprezna kod vođenja monetarne politike i daljih smanjenja kamatnih stopa.

Zbog velikog priliva stranog kapitala, Narodna banka je od početka godine kupila 1,8 milijardi evra, a samo u drugom tromesečju milijardu.

On napominje i da je u drugom kvartalu došlo do snažnog ubrzanja kreditne aktivnosti banaka, pa su krediti privredi povećani za 682 miliona evra, a stanovništvu za 422 miliona evra. Nepovoljna okolnost je što su ti krediti uglavnom kratkoročni.

Takođe, privreda se tokom drugog tromesečja direktno u inostranstvu, takozvanim, krosborder kreditima zadužila za čak 419 miliona evra, što je najveći kvartalni prirast ovih kredita poslednjih 15 godina.

„Razlog je verovatno to što su kamatne stope u inosranstvu niže nego u Srbiji. Opet, te kredite mogu da dobiju uglavnom strane kompanije i domaće velike kompanije, a nisu dostupni malim i srednjim preduzećima“, napominje on.

Usled rasta domaće tražnje, uvoz je u drugom tromesečju rastao znatno brže od izvoza, pa je i spoljnotrovinski deficit povećan na 4,4 odsto BDP-a. Deficit bi bio i veći da uvozne cene nisu smanjene više nego cene proizvoda koje Srbija izvozi.

Deo spoljnotrgovinskog deficita tradicionalno se finansira doznakama iz inostranstva. Međutim, kako ukazuje Arsić, odliv kaitala po osnovu kamata i dividendi je sve veći zbog rasta spoljnog duga i stranih investicija u Srbiji, pa se u budućnosti može očekivati da se ovaj odliv izjednači sa prilivom od doznaka. To znači da ćemo morati da smanjujemo deficit u spoljnoj trgovini.

Strane direktne investicije u Srbiju u prvoj polovini goidne iznosile su dve milijarde evra, a država se u inostrabstvu zadužila za 1,5 ilijardu evra obveznicama.

Krajem marta strani krediti i strani kapital u Srbiji iznosili su 96,6 milijardi evra, dok je Srbija posedovala stranu imovinu i potržaivanja od 46,4 milijarde evra.

Arsić je i postavio pitanje zašto se država zaduživala po relativno visokim kamatama u prvoj polovini ove godine da bi držala novac na računima.

„U narendoj godini očekuje se dlaje smanjenje kamatnih stopa, a mi smo se zadužili mnogo više nego što je naš deficit. To nema ekonomske logike, osim ako nisu smatrali da bi moglo doći do geopolitičkog pogoršanja“, zaključuje Arsić.