Arsić: Ne povećavati plate i penzije u Srbiji u trenutku kad privredni rast slabi

„Ne bi trebalo razmišljati o povećanju plata i penzija. Niko kad počinje kriza ne povećava plate i penzije. Aktualna vlast je žestoko kritikovala kada je vlada 2008. povećala penzije uoči krize, a sad se najavljuju slične mere“, kazao je on na predstavljanju ekonomskog biltena „Kvartalni monitor“ na Ekonomskom fakultetu.

Arsić je naveo da je privredna aktivnost u Srbiji na kraju prošle i početkom ove godine značajno usporila, dok je spoljnotrgovinski deficit porastao.

„U situaciji kada privreda usporava, ostvarivanje fiskalnog suficita nije najadekvatnija fiskalna politika. Smatram da bi Srbiji u ovim okolnostima bio primereniji deficit do jedan odsto BDP-a“, rekao je Arsić.

Prema njegovim rečima, usporavanje srpske privrede je posledica jednim delom značajnog pada proizvodnje uglja i struje u okviru Elektroprivrede Srbije (EPS), što se ponavlja drugi put u poslednje dve-tri godine i predstavlja, kako je ocenio, posledicu lošeg upravljanja tim državnim preduzećem.

Arsić je kazao da su drugi uzroci pada BDP-a delimično van kontrole vlade, poput odluke Prištine da se uvedu takse na robu iz centralne Srbije, odnosno uvođenja kvota za čelik iz Srbije od strane EU.

Na pad privrede, kako je dodao, uticao je i višegodišnji uzastopni pad proizvodnje u Fijatu.

Arsić je podsetio da je prošle godine proizvodnja u Kragujevcu prepolovljena u odnosu na maksimum u 2013. godini, a ove godine u prva dva meseca iznosila je svega 7.000 automobila.

„Ukoliko bi se nastavili takvi trendovi, ukupna proizvodnja u ovoj godini bi bila oko 45.000 automobila i pitanje je da li je takva proizvodnja isplativa“, kazao je on.

Arsić je rekao da je na pad BDP-a u Srbiji uticalo i usporavanje privreda zemalja EU, među kojim su najvažniji ekonomski partneri Srbije, Italija, koja je u recesiji i Nemačka koja je u stagnaciji.

On je kazao da je prošlogodišnji rekordni rast BDP-a Srbije od 4,3 odsto, bio u proseku zemalja centralne i istočne Evrope, a dodao je da je loše što je bio zasnovan na jednokratnom faktoru, odnosno visokom rastu poljoprivredne proizvodnje od blizu 16 odsto, nakon izrazito sušne 2017. godine.

Kako je istakao, Vlada Srbije bi za podsticanje rasta mogla da primeni standardne antirecesivne mere fiskalne politike kojima bi ublažila negativna kretanja, ali kako je dodao, ne bi svako povećanje rashoda države jednako uticalo na kretanje privredne aktivnosti.

„Stimulativno za privredu bi bilo povećanje javnih investicija. Država bi trebala da ubrza javne investicije, ali i ulaganje u nauku i inovacije, kao i da odustane od uzimanja dividendi javnih preduzeća“, kazao je Arsić dodavši da bi možda trebalo razmotriti i dodatno smanjenje poreskog opterećenja rada.

Arsić je ocenio da je još rano za reviziju planiranog rasta BDP-a Srbije za ovu godinu od 3,5 odsto, jer nema dovoljno informacija na osnovu kojih bi se rast mogao korigovati na niže.

On je naveo da je potrebno sačekati podatke za prvi kvartal i za evropske zemlje, kako bi se videlo o kojoj vrsti recesije se radi, kao i rešavanje problema u EPS-u i da se vidi šta će biti sa taksama koje je uvela Priština, kako će se na rad železare u Smederevu odraziti uvođenje kvota za čelik, a treba videti i da li vlada namerava da poveća investicije javnih preduzeća, odnosno da li će biti povećanji plata i penzija.