Arsić: Politička nestabilnost ometa reformu javnog sektora

U skladu sa tim Vlada odlaže suštinske reforme koje po pravilu zahtevaju odricanje i štednju u kratkom roku da bi se dugoročno ostvarile veće koristi. Zbog kratkog horizonta Vlada odustaje i od onih mera koje ne zahtevaju odricanja ako njihova realizacija traje tri ili četiri godine. Zato se može zaključiti da se neka od najvažnijih ograničenja nalaze u političkom sistemu koji dovodi do formiranja nestabilnih vlada koje se sastoje od velikog broja koalicionih partnera – rekao je ekonomista Milojko Arsić u intervjuu objavljenom u stotom broju Ekonometra.

On je na pitanje šta misli o predlogu Demokratske stranke da se smanje doprinosi i porezi na plate za 50 odsto, rekao da to, kao izolovana mera, ne bi bilo dobro jer bi imalo za rezultat dodatno smanjenje poreza, a time i rast fiskalnog deficita.

– Međutim, u okviru šireg programa poreskih reformi, koje bi u celini bile prihodno neutralne, to bi bila vrlo poželjna mera. Prihodno neutralna poreska reforma podrazumeva da se istovremeno sa smanjenjem fiskalnog opterećenja rada, poveća PDV. Ovakvom reformom se menjaju relativne cene, rad postaje jeftiniji i raste tražnja za radnom snagom, dok potrošnja postaje skuplja. Smanjenje doprinosa i povećanje PDV predstavlja „fiskalnu devalvaciju“ kojom se poboljšava međunarodna cenovna konkurentnost privrede. Jednu takvu reformu, pre skoro tri godine, predložio sam sa grupom saradnika. Tadašnja ministarka finansija Diana Dragutinović je podržala taj predlog, ali on nije dobio podršku cele vlade. Štaviše, i deo stručne javnosti je odbacio takvu reformu bilo zbog nerazumevanja, bilo zbog toga što se priklonio populističkom stanovištu prema kome poreze treba smanjivati, a da se pri tome ne smanjuje javna potrošnja. Ipak, u narednim godinama ne isključujem mogućnost da se neki modalitet ovakve reforme primeni u Srbiji, čak i u toku mandata ove vlade – ističe Arsić.