Arsić: Povećana prognoza rasta srpske privrede na šest odsto u ovoj godini

„Mi smo do skoro prognozirali da će rast privrede Srbije biti tri do četiri odsrto, ali smo sada značajno povečali tu projekciju, na šta je uticalo nekoliko faktora, a najznačajniji je rebalans budžeta kojim je značajno povećani fiskalni stimulansi u ovoj godini, a u okviru toga posebno značajni uticaj će imati povećanje javnih investicija“, kazao je Arsić na predstavljanju novog broja Kvartalnog monitora.

Dodao je da će na rast uticati i pomoć građanima i privredi, koja iznosi oko 1,2 milijarde evra, kao i povoljne cene za robu iz Srbije na svetskom tržištu, ali i relativno brz oporavak svetske privrede koji se može videti u ovom trenutku.

Ipak, Arsić je upozorio da postoji više faktora koji bi mogli da uspore oporavak srpske privrede na srednji rok.

Kako je precizirao, na usporavanje privrednoh rasta mogli bi da utiču nastavak rasta inflacije koji smanjuje realnu vrednost dohotka, a time i realnu vrednost tražnje, dok bi rastuća inflacija mogla da izazove restriktivniju monetarnu i fiskalnu politiku.

Dodao je i da je moguće usporavanje oporavka svetske privrede pod uticajem eventualnog pogoršanja epidemiološke situacije tokom naredne jeseni i zime ili zbog krize privatnih i javnih dugova u nekoj velikoj zemlji.

Govoreći o postojanju negtivnih trendova koji prisutni i u Srbiji i u svetu, naveo je da se oni odnose na ubrzanje inflacije, koje je, prema njegovim rečima, bilo veće od očekivanog.

Arsić je naveo da pojedini stručnjaci smatraju da je to rezultat privremenuh faktora, odnosno poremećeje na tržištu koje su posledica pandemije korona virusa, dok drugi misle da je taj rast cena bar delom posledica velikih monetarnih i fiskalnih stimulansa koji su primenjeni širom sveta.

„Srbija je pri vrhu zemelja u Evropi po visini inflacije“, rekao je on i naveo da je država sprovodila ekspanzivnu monetarnu politiku.

Smatra da je problem što ekspanzivna monetrana politika nije konzistentna sa politikom fiksnog kursa.

„Ona bi u principu mogla da se primenjuje na taj način što bi centralna banka korišćenjem deviznih rezervi održala kurs na fiksnom nivou, ali posledeica toga bilo bi slabljenje konkurentnosti privrede Srbije“, rekoa je Arsić.

Dodao je da, „ukoliko bi se na drugoj strani pustio kurs, onda bi to dodatno ubrzalo inflaciju“.

„Tako da smo ušli sa ne baš adekvatnom politkom u ovo stanje i nema baš dobrih rešenje, jer za bilo šta da se odluči, biće nekih negativnih posledica“, zaključio je Arsić.