Privreda Srbije ostvarila je u ovoj godini delimično solidne rezultate jer je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) dostigao prosek u zemljama centralne i istočne Evrope, zabeležen je suficit u budžetu, javni dug pada…
… ali je loše što trgovinski i tekući deficit rastu, investicije su niske, a radna snaga masovno odlazi u inostranstvo, rekao je danas urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić.
On je na konferenciji za novinare na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kazao da je ovogodišnji privredni rast Srbije od 4,3 odsto značajnim delom posledica delovanja jednokratnih faktora i da nije bilo njih rast bi bio od 3,3 odsto do 3,4 odsto.
„Realne zarade su povećane za oko četiri odsto, a registrovana zaposlenost za 3,3 odsto, dok je nezaposlenost smanjena za čak 13,2 odsto, što je između ostalog i posledica odlaska radnika u inostranstvo, pa domaćim preduzećima i ustanovama nedostaju kvalifikovani radnici“, rekao je Arsić, koji je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Dodao je da se povećava deficit u spoljnoj trgovini, koji sada iznosi 9,5 odsto BDP-a i u tekućem platnom bilansu, koji je šest odsto.
To je, prema njegovim rečima, posledica bržeg rasta domaće tražnje, odnosno plata od rasta BDP-a i jačanja dinara u odnosu na evro.
Arsić je rekao da će naredne godine rast BDP-a biti od 3,5 do četiri odsto, pod uslovom da se ostvari prosečna poljoprivredna sezona, kao i da ekonomska politika bude podsticajna za rast.
Očekivani privredni rast omogućiće i naredne godine, kako je rekao, rast zarada po stopi od četiri odsto, dok bi prosečne zarade u evrima mogle da dostignu 440 do 450 evra.
Brži rast realnih zarada od rasta privredne aktivnosti posledica je, prema njegovim rečima, povećanja zarada u javnom sektoru od devet odsto.
On je rekao da su ove godine izostale reforme u državnoj upravi, obrazovanju i drugim institucijama, da nije dostignut potreban nivo zaštite prava, a time i ugovora, kao i da nije završeno ni restrukturiranje javnih preduzeća.
„Za brži privredni rast ključno je restrukturiranje Elektroprivrede Srbije (EPS), oslobadjanje te firme viška zaposlenih, povećanje investicija i prestanak potpisivanja štetnih ugovora“, rekao je Arsić.
Istakao je da restrukturiranje treba sprovesti i u Koridorima Srbije, a potvrda za to je da kasni izgradnja autoputeva.
Iz tog programa, kako je rekao, ne treba isključiti ni komunalna preduzeća koja će narednih godina morati da realizuju velike investicije u prečišćavanje vode, zaštitu životne sredine i druge komunalne delatnosti.
On je rekao da Vlada Srbije može da dovede te reforme do kraja, a da je „dokaz da je smanjila plate i penzije, a nije izgubila na popularnosti“.
Arsić je kazao da još treba unaprediti uslove poslovanja i obezbediti iste uslove za sve privredne subjekte, a ne privilegije samo za odredjene, kao i povećati produktivne investicije koje donose novu vrednost.
„Kupovina oružja za vojsku po klasifikaciji spada u investiciju, ali ne donosi novu vrednost“, rekao je on i dodao da treba povećati ulaganja u istraživanje i razvoj i finansirati institucije zavisno od rezultata rada, a više nagarditi inženjere, menadžere, lekare i druge stručnjake.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.