Ašhabad na vrhu liste najskupljih gradova za strance, Beograd na 163. mestu

Među prvih 10 su tri švajcarska grada, a skok na listi zabeležilo je više evropskih gradova.

U godišnjem izveštaju konsultantske firme Merser 209 gradova sveta je rangirano na osnovu troškova života, koji uključuju izdatke za stanovanje, prevoz, hranu i zabavu, pri čemu je kao uporedna osnova uzet Njujork.

Najskuplji grad u Evropi je i dalje Cirih, na petom mestu, zatim Ženeva (8) i Bern (10).

Više evropskih gradova se usled slabljenja dolara 2021. godine popelo na listi, a medju njima Pariz koji se popeo sa 50. na 33. mesto i Luksemburg (63) za 20 mesta. Mnogi nemački gradovi su se u odnosu na 2020. godinu popeli za više od 20 mesta.

I Beograd se popeo za 20 mesta i sada je 163.

Skok na listi zabeležili su i Ljubljana (126), za 22 mesta, Zagreb (140) za 12 mesta, Budimpešta (162) za osam mesta, Sarajevo (186) za 11 mesta.

Ašhabad je dospeo na vrh liste zbog visoke inflacije u Turkmenistanu, izjavio je za AFP Žan-Filip Sara iz francuskog ogranka američke kompanije.

Hongkong je pao na drugo mesto, a Bejrut se sa 45. mesta popeo na treće zbog inflacije izazvane ekonomskom krizom, pandemijom i eksplozijama koje su delimično uništile luku avgusta prošle godine.

Na četvrtom mestu je Tokio, na šestom Šangaj, na sedmom Singapur i na devetom Peking.

Najskuplji gradovi u SAD su Njujork, koji je sa šestog pao na 14. mesto u svetu, Los Anđeles (20) i San Francisko (25).

Moskva je pala za 41 mesto na 62, a Sankt Peterburg za 60 mesta, na 119.

Najjeftiniji grad za strance je glavni grad Kirgistana, Biškek, zatim glavni gradovi Zambije i Gruzije – Lusaka i Tbilisi.

Na promene na listi uticala je i promena poslovanja zbog pandemije – ograničenja putovanja i rad od kuće.

„Troškovi života su uvek bili faktor u planiranju međunarodne mobilnosti, ali je pandemija dodala novi sloj kompleksnosti, kao i dugoročne implikacije povezane sa zdravljem i sigurnošću radnika, radom na daljinu i politikom fleksibilnosti, između ostalog“, navodi se u saopštenju kompanije Merser.

Dodaje se da se umesto tradicionalnog slanja zaposlenih u inostranstvo na nekoliko godina, sada uvode novi oblici mobilnosti, kao što su angažovanja na kraći period, zapošljavanje ljudi koji su već u inostranstvu, češča putovanja, rad na daljinu i angažovanje „frilensera“.