Asocijacija proizvođača malina i kupina: Protest 22. marta ako se ne reši problem otkupnih cena

On je za Betu rekao da su proizvođači u gubicima zbog niskih otkupnih cena, maline prve klase su prošle godine prodate u proseku za oko 92 dinara po kilogramu, a kupine su otkupljivane za po 30 do 40 dinara, a izvožene po 200 dinara po kilogramu.

„Ako se ne reši problem niskih otkupnih cena malina i kupina proizvođači će 22. marta izaći na ulice sa sve mehanizacijom i ići ćemo dalje da tražimo zemlju u kojoj ćemo moći da radimo u fabrici pod otvorenim nebom“, rekao je Radović.

Razlog za protest, kako kažeć nije političke prirode već egzistencijalne jer proizvođači sada, pred sezonu, ne mogu da kupe đubrivo, zaštitna sredstva i osiguraju to voće od nevremena.

Radović je rekao da proizvođači traže da se u rešavanje problema hitno uključi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kome je upućeno pismo sa tim zahtevom.

On je rekao da se Radna grupa za rešavanje problema niskih otkupnih cena malina i kupina, koja je formirana pre devet meseci, a predvodi je državni sekretar iz Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva do sada sastala samo tri puta, a bilo je planirano da se sastaje jednom mesečno i izveštaj o rezultatima rada šalje Vladi Srbije.

Radović je rekao da kalkulacija Asocijacije proizvođača malina i kupina pokazuje da bi kilogram malina najmanje trebalo da košta 152 dinara, a da je jedan od najvećih izvoznika firma „Sirogojno“ izračunala da je proizvođačka cena kilograma maline 81 dinar.

Kompanija „Sirogojno“ je, prema njegovim rečima, proizvođačima već ponudila ugovor za otkup malina po akontnoj (početnoj) ceni od 120 dinara, tvrdeći da će imati zaradu po kilogramu od 39 dinara.

„Pozivam proizvođače da ne sklapaju ugovore za kilogram maline po akontnoj ceni od 120 dinara koja, sudeći po dosadašnjem iskustvu, bude i konačna cena, bez doplate“, rekao je Radović.

Proizvođači su, zbog kako je rekao, tako niskih otkupnih cena u prošloj godini u gubicima koje moraju da pokrivaju prodajom mašina jer nemaju novac da kupe repromaterijal i gorivo.

Kompanije koje se bave otkupom i izvozom malina i kupina sada, prema njegovim rečima, nude kreditiranje, ustupanjem reprometerijala, ali traže dokaze o strukturi biljne proizvodnje i obaveznost osiguranja od nepogoda kako bi sebe obezbedili.

Problem je što proizvođači malina i kupina, oko 30 odsto njih nema, prema rečima Radovića, ugovore o zakupu zemljišta na kome uzgajaju maline i ne mogu da osiguraju maline i ostvare subvenciju države na osiguranje od nepogoda u iznosu od 75 odsto od cene te usluge.

„Izvoznici i država su nas doveli u robovski položaj. Tvrdnja izvoznika da gube na izvozu malina može se proveriti ako država želi. Neka pošalje Komisiju za zaštitu konkurencije da proveri odakle novac vlasnicima tih firmi da kupuju stanove, automobile i druge nekretnine ako gube na otkupu i izvozu malina“, rekao je Radović.

Ako je, kako kaže, „krivično delo reeksport jabuka i država hapsi počinioce tog krivičnog dela neka pokaže zube i proveri ko uvozi maline iz Bosne i Poljske u Srbiju pa ih izvozi kao srpske proizvode“.

Istakao je da postoji način da se spreči iseljenje mladih iz zemlje ako se obezbedi minimum uslova za rad.

„Nedavno je čovek u selu Prilike rasprodao farmu krava i mehanizaciju i otišao u Nemačku, a to će uraditi i drugi, ako se ne uvede red“, rekao je Radović.