„Rata za kredit od 200 evra mesečno moguća samo ukoliko stan košta 40.000 evra“: Kako bi mogla da izgleda pomoć države za mlade?

Deo stručne javnosti ukazao je da bez finansijske pomoći države ovakvi uslovi nisu mogući na bankarskom tržištu u Srbiji, naročito ako se u obzir uzmu visoke cene nekretnina po kojima dominira Beograd.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečna cena novogradnje u Beogradu u prvom polugodištu ove godine iznosila je oko 2.600 evra.

Prosečna površina prodatih novoizgrađenih stanova u Beogradu iznosila je 58 kvadrata, što znači da je za jedan takav stan potrebno izdvojiti više od 150.000 evra.

Kada je reč o podacima za celu Srbiju, prosečna cena novogradnje u prvoj polovini ove godine iznosila je oko 1.800 evra. Površina prodatih novoizgrađenih stanova u proseku je iznosila 54 kvadrata. To znači da na nivou zemlje stan od 54 kvadrata prosečno košta oko 98.000 evra.

Cene stanova u ovom periodu kretale su se u intervalu od 521 evro po kvadratu u Bujanovcu do 4.500 evra po kvadratu u beogradskoj opštini Savski venac, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Za kredit od 95.000 evra rok otplate bio bi čak 50 godina, a granica na tržištu je 30

Udruženje za zaštitu potrošača „Efektiva“ izračunalo je koliko bi godina mladi otplaćivali kredit za stan ukoliko se u obzir uzme najavljena pomoć države: učešće za stan tri do pet odsto, sa otplatnom ratom od 200 evra.

Iz „Efektive“ navode da ukoliko stan košta 100.000 evra, sa učešćem od pet odsto, iznos kredita bi bio 95.000 evra. Da bi rata bila 200 evra mesečno, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je pre desetak dana najavio ovu pomoć države, iz „Efektive“ dodaju da bi ovaj kredit morao da se izda sa kamatom od jedan odsto na rok od 50 godina, što, ističu, na tržištu u Srbiji ne postoji.

Podsećamo, kamatna stopa za stambeni kredit sledeće godine biće ograničena na pet odsto, što je predviđeno Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri.

I ukoliko bi se se taj kredit (od 95.000 evra) odobrio na maksimalni rok koji banke daju, a to je 30 godina, i sa kamatom od tri odsto, koja takođe ne postoji na tržištu, mesečna rata bi bila 400 evra, ukazuju iz „Efektive“.

Kada je reč o stanu koji košta 50.000 evra, sa učešćem od pet odsto, kredit je 47.500 evra, a iz „Efektive“ dodaju da bi mesečna rata od 200 evra bila moguća sa kamatom od tri odsto (koja na tržištu ne postoji) i rokom otplate od 30 godina.

Ukoliko stan košta 40.000 evra, sa učešćem od pet odsto, kredit je 38.000 evra. Tek tada bi, ističu iz „Efektive“, sa najavljenom kamatom od pet odsto i rokom otplate od 30 godina bilo moguće da rata iznosi 204 evra.

„Ali, gde kupiti stan za 40.000 evra?“, pitaju se iz „Efektive“.

I vlasnik firme za poslovni konsalting „Econoversum“ Miroslav Marinković ukazuje da u praksi nije moguće da se odobri kredit za stan koji košta 100.000 evra, sa učešćem za kredit od pet odsto, kamatnom stopom, takođe, od pet odsto i ratom od 200 evra mesečno.

„Nažalost, u praksi ovaj slučaj nije moguć jer bi to značilo otplatu na više decenija nego što je životni vek moguć. Ako okrenemo pitanje – koliko stan može da košta ako je učešće pet odsto, kamatna stopa pet odsto, a mesečna obaveza 200 evra? Dolazimo do toga da vrednost stana može biti oko 42-43.000 evra“, računa Marinković za Danas.

U tržišnim okolnostima, koje će stupiti od 1. januara, gde će kamata na stambeni kredit iznositi pet odsto, a rok otplate biti maksimalno 30 godina, rata za kredit na iznos od 95.000 evra bi, kaže Marinković, iznosila 504 evra mesečno.

Na koji način bi država mogla da pomogne?

S obzirom na to da trenutni tržišni uslovi ne omogućavaju i smanjenje učešća na tri do pet odsto i mesečnu ratu za kredit od 200 evra uz aktuelne cene nekretnina, država će morati finansijski da pomogne.

To je potvrdio i predsednik Vučić kada je najavio ovu pomoć, rekavši da država razmatra kako da „subvencioniše kupovinu stanova“.

Na pitanje koji su konkretni načini da država pomogne, predsednik „Efekive“ Dejan Gavrilović kaže da postoje tri načina: da subvencioniše kamatu, da ona bude niža, da subvencioniše deo kredita, kako bi iznos kredita bio niži ili da subvencioniše izgradnju, kako bi stanovi bili jeftiniji.

On smatra da će se država odlučiti za drugu opciju, odnosno da subvencioniše deo kredita.

Marinković podseća da je model subvencionisanih kredita već postojao u prethodnom periodu.

„Kroz razne modele, kroz organizaciju Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), kao učesnik u ugovornom odnosu se pojavljivala i država. U nekim godinama je to bio deo za učešće u izmirenju glavnice za stan, a u pojedinim godinama je država preuzimala na sebe plaćanje dela obračunate kamate. Dakle modeli, sa svim svojim prednostima i manama, su već bili u primeni i sada je na nadležnom ministarstvu da iskoristi i ponovi sve prednosti, a da zajednički sa bankama radi na otklanjanu nedostataka tadašnjih modela“, pojašnjava naš sagovornik.

Država sa 20.000 evra subvencioniše kupovinu stanova za porodice sa decom, da li bi mogla i za mlade?

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju promovisalo je poteklog vikenda subvencije namenjene bračnim parovima za kupovinu prve nekretnine po osnovu rođenja deteta.

Najavljeno je da će bračni parovi sa decom moći da konkurišu za subvenciju do 20.000 evra za kupovinu stana ili izgradnju kuće.

Država je u 2024. godini isplatila 351 subvenciju u iznosu od 5.330.000 evra porodicama za kupovinu prve nekretnine.

Na pitanje da li bi ova mera mogla biti proširena na mlade, pa da i mladi dobiju do 20.000 evra za kredit za stan, Marinković kaže da za dobijanje subvencija moraju postojati jasni kriterijumi.

„Subvenciju od 20.000 evra treba da dobiju one porodice čije materijalno stanje ne dozvoljava da se akumulira ovako značajan iznos. Da, nekada to mogu biti i mlade porodice, ali postoje industrije u okviru kojih i mlade osobe imaju značajna mesečna primanja, pa stoga nije logično da budu kandidati za pomenutu novčanu subvenciju. Ako pogledamo, granica za formiranje porodice se pomerila na kasnije i dosta veliki broj parova je slobodna sredstva morao da uloži u vantelesnu oplodnju, pa je moguće da su oni prvi kandidati da im se da subvencija za kupovinu nekretnine. Svakako je moguće da se realizuje kombinacija mera, ali uz jasne socio-ekonomske kriterijume“, smatra on.

I da država pomogne sa 20.000 evra i dalje je teško, naročito u Beogradu, naći stan od 60.000 evra koji bi u tom slučaju jedini davao mesečnu ratu od 200 evra.