Atanacković: Energetska bezbednost je ekvivalent državne bezbednosti

Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike Jovanka Atanacković izjavila je da energetska tranzicija ne može da se odvija bez zaštite životne sredine i da mora biti pravedna.

„Tranzicija i energetska bezbednost je bukvalno ekvivalent državne bezbednosti, toga su danas svi svesni“, izjavila je Atanacković na skupu koji je organizovala Novinska agencija Beta u saradnji sa Evropskom klimatskom fondacijom.

Atanacković je rekla da je ulaganje u kapacitete obnovljivih izvora energije pitanje realnosti i neophodnosti, dodajući da su termoelektrane u Srbiji stare između 30 i 70 godina, da im je prošao radni vek, a da je i kvalitet uglja loš, zbog čega gubimo 400 megavata dnevno.

„Termoelektrane moraju da opstanu u opticaju naredenih godina i decenija, ali sa postepenim gašenjem. Zato moramo da imamo dovoljno zamenskih kapaciteta, jer energetska nezavisnost ne može da se zasniva na uvozu, a odgovor je u obnovljivim izvorima energije“, rekla je Atanacković.

Ona je rekla da Integrisani plan za energetiku i klimu predviđa da se emisija ugljen-dioksida smanji za minimum 40 odsto do 2030. u odnosu na 1990, a da udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije bude 41 odsto. Takođe se planira da se poveća energetska efikasnost za 25 odsto u finalnoj potrošnji.

Atanacković je rekla da je planirano da do 2023. počne da radi Kostolac B3, a u planu su i nove reverzibilne hidroelektrane ; – prva faza Djerdapa 3 i Bistrica.

Dodala je da postoji veliki potencijal za postavljanje solarnih panela na krovovima i da bi dobijali šest gigavata instalisane snage kada bi iskoristili samo 10 odsto krovova.

Atanacković je rekla da sve više građana žele da budu kupci-proizvođači (prozjumeri) i istakla da je uprošćena procedura za njihovo priključivanje na mrežu.

Šefica Odeljenja za električnu energiju Sekretarijata Energetske zajednice Jasmina Trhulj pozitivno je ocenila proces izrade nacionalnog energetskog i klimatskog plana.

„Proces je intenzivan, u radnoj grupi su svi značajni akteri u energetskom sektoru Srbije, uskoro će biti organizovana javna rasprava i obezbeđen je visok nivo transparentnosti procesa“, rekla je Trhulj.

Podsetivši da plan ima šest scenarija, Trhulj je istakla da je važno da izabrani scenario treba da garantuje ispunjavanje ciljeva za 2030. koji bi trebalo da budu usvojeni na ministarskom savetu Energetske zajednice 15. decembra.

Stručnjak za energetiku u kompaniji Deloit Željko Marković ocenio je da Srbija mora da ide u korak sa svetom jer nema alternativu i da narednih 10 godina iskoristi za izgradnju obnovljivih izvora energije.

Marković je istakao da su pored ulaganja u Elektroprivredu Srbije neophodne privatne inicijative u izgradnji kapaciteta, kao i da potrošači treba da uzmu aktivniju ulogu.

„Kupci, i velike firme i domaćinstva, moraju da budu pravi ‘prozjumeri’. Oni mogu da učestvuju u povećanju kapaciteta obnovljivih izvora energije i da sebi obezbede mirniju budućnost“, rekao je Marković.

On je istakao da za tranziciju treba mnogo novca, dodajući da ona mora da bude pravedna i da svi iz nje izađu kao „pobednici“, uključujući radnike u termoelektranama ili rudnicima koji bi zbog prelaska na obnovljive izvore mogli da ostanu bez posla.

Savetnik za energetiku u kompaniji LDK Konsultants Nenad Jovanović izjavio je da je proizvodnja električne energije sve manja i da je najveći pad bio 2021, kada je u termoelektranama proizvedeno 60 odsto energije.

„To je prirodan proces jer imamo sve manje uglja ili sve manje kvalitetnog uglja, a tehhnologija za obnovljive izvore je sve jeftinija i prosto će zameniti termoelektrane“, kazao je Jovanović.

Kada je reč o predstojećoj zimi u svetlu energetske krize, Atanacković je rekla da država nije „sedela skrštenih ruku“ i da je sklopljen ugovor o nabavci gasa s Rusijom po povoljnijoj ceni od tržišne, ali da će biti potrebno da se obezbede dodatne količine.

U cilju povećanja energetske bezbednosti Atanacković je rekla da Srbija radi na diversifikaciji snabdevanja gasom i da je krenula u izgradnju gasovoda interkonektora sa Bugarskom, koji treba da bude završen do 2023. i preko kojeg će dobijati gas od drugih dobavljača, pre svega iz Azerbejdžana. Gasovodi će, dodala je, omogućiti i nabavku tečnog prirodnog gasa iz Grčke.

Srbija je takođe otvorena i za izgradnju drugih interkonekcija sa Severnom Makedonijom, Rumunijom, Republikom Srpskom i Hrvatskom.

Što se tiče uglja, Atanacković je kazala da ne mogu brzo da se naprave novi kapaciteti i da otvaranje novih polja mora da bude kontrolisano zbog zaštite životne sredine.

„Najbrža mera i glavni odgovor na energetsku krizu koja se tiče zimske sezone jeste štednja i ona mora biti pristuna svuda“rekla je državna sekretarka i podsetila da je Ministarstvo energetike dalo preporuke za privredu, građane i državni sektor za uštedu 15 odsto energije.

Atanacković je rekla da su do sada dostavljeno 150 planova za uštedu električne energije, od čega od 73 lokalne samouprave, 29 preduzeća, 30 velikih privrednih društava i 10 ministarstava.

Planovi štednje, istakla je Atanacković, ne podrazumevaju odlaganje početka grejne sezone niti restrikcije struje.

Trhulj je takođe istakla da je štednja trenutno od najvećeg značaja kao mera koja se može odmah primeniti i u kratkom roku obezbediti tehničku sigurnost snabdevanja tokom zime i finansijsku stabilnost preduzeća.

Jovanović je rekao Srbija nema dovoljno kapaciteta da prozivede električnu energiju za zimu te će morati da uvozi.

„Sredstva koja ćemo morati da potrošimo na uvoz električne energije zavisiće od toga kakva će biti zima, od raspoloživosti kapaciteta u zemljama u okruženju i od cene na tržištu“, kazao je Jovanović, dodajući da je od juna 2021. do prve sedmice avgusta ove godine uvozili električnu energiju za oko 1,2 milijarde evra.

On je podsetio da je posle ispada u TENT-u u decembru 2021. Srbija morala da proizvede 43 odsto više energije iz hidroelektrana nego godinu dana ranije, što je izazvalo pražnjenje akumulacija, pa su sada hidrorezerve na 50 odsto proseka.