Atanacković: Poresko rasterećenje zarada za jedan odsto neće povećati domaće investicije

On je, komentarišući najavu ministra finansija Siniše Malog da Vlada Srbije planira ove godine da smanji poresko opterećenje na zarade, minimum za jedan odsto, agenciji Beta rekao da bi u tom slučaju poslodavci snosili teret od oko dodatnih tri odsto, ako bude dogovoreno povećanje minimalne zarade od deset odsto.

Mali nije precizirao da li će porez na zarade biti smanjen zbog kompezacije za povećanje minimalca ali se pretpostavlja da bi to mogao biti ustupak poslodavcima zbog rasta najniže zarade.

Predstavnici ministarstava rada i finansija, poslodavaca i sindikata složili su se u ponedeljak da postoje razlozi za povećanje minimalne zarade koja iznosi od 27.000, a prima je vipe od 350.000 radnika.

„Ako sledeće godine rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) bude, kako se očekuje, oko četiri odsto i inflacija oko dva odsto, što je ukupno šest odsto, a minimalac se poveća za deset odsto, na oko 29.700 dinara, poslodavcima bi ostalo da snose trošak preostalih tri odsto pod uslovom da se smanji porez za jedan odsto“, rekao je Atanacković.

Podsetio je da je prošle godine Vlada Srbije posle podizanja minimalca ukinula porez za nezaposlenost od 0,75 odsto što je manje od najavljenog poreskog rasterećenja od iduće godine, ali da je 2017. godine, posle povećanja minimalnih zarada, napravljen veći ustupak jer je neoporezivi deo zarade sa 11.700 podignut na 15.000 dinara.

Dodao je da „misli da budžet treba da se formira na drugačiji način“ i izmeni poreski sistem jer nije stimulativan.

Atanacković je rekao da je isto poresko opterećenje na zarade i za firme koje posluju sa profitom i one koje jedva isplaćuju minimalce.

„Možda tu treba tražiti druga poreska rešenja jer će rast minimalaca više opteretiti one koji jedva isplaćuju i minimalne zarade nego one koji imaju nadprosečne plate“, rekao je Atanacković.

Dodao je da je porez na profit u Srbiji 15 odsto i da ne spada u visoke u odnosu na zemlje iz okruženja, ali da ga je teško zaraditi.

Istakao je da su visoki porezi razlozi za nedostatak domaćih privatnih investicija bez kojih nema rasta i razvoja privrede.

Ako bi se više smanjili porezi na zarade, bar četiri-pet odsto verovatno bi, kako je rekao, više poslodavaca iz sive zone prijavljivalo radnike i plaćalo doprinose na pune zarade pa bi se budžet možda bolje punio sa nižim porezima.

„U Rumuniji su uspeli da tako preraspodele novac iz budžeta da zarade lekarima u poslednjih godinu i nešto dana podignu za 125 odsto i tako smanje odliv medicinskih stručnjaka“, rekao je Atanacković.