Povećanje minimalne mesečne zarade u Srbiji za 2022. godinu sa sadašnjih 32.000 dinara na 35.000 dinara bilo bi „ubitačno“, naročito za mala i srednja preduzeća, ako do kraja godine ne bude povećan promet i pobošljano poslovanje, rekao je danas počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
On je istakao da je Unija oformila timove za pregovore o minimalnoj ceni rada za narednu godinu koji treba da počnu u prvoj polovini avgusta i da se pri određivanju visine „minimalca“ uvek polazi od optimističnih očekivanja.
„Za najveći deo privrede, posebno za mala i srednja preduzeća, biće ubitačno ako se minimalna mesečna zarada podigne na 35.000 dinara, odnosno za deset odsto, jer to bi pretpostavljalo da je za toliko bolje i poslovanje, a ne znam da li je neko uspeo da toliko poveća promet“, kazao je Atanacković.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno rekao da prvi put u istoriji najmanja plata u Srbiji u 2022. godini neće biti ispod 300 evra, odnosno 35.000 dinara „što je ogromno povećanje i drastično pomeranje standarda“.
Atanacković je naglasio da je lako državnom sektoru koji će za povećanje plata uzeti novac iz budžeta, a da je sav teret na privrednicima koji treba da napune budžet i isplate uvećane zarade u trenutku kada rastu svi troškovi.
„Svaka porudžbina iz inostranstva je skuplja, a u zemlji su poskupele komunalije, parafiskalni nameti i inflacija je veća nego što se zvanično obračunava“, rekao je Atanacković.
Dodao je da će Unija u slučaju da se usvoji predlog o povećanju minimalne zarade za deset odsto tražiti adekvatnu kompenzaciju, odnosno povećanje neoporezive osnovice.
On je rekao da je predlog i Fiskalnog saveta da se poveća neoporeziva osnovica i da takvu zaradu i ne treba oporezovati.
Ekonomski savetnik u sindikatu UGS Nezavisnost Zoran Ristić istakao je da je predsednik Srbije i prošle godine pre pregovora rekao koliko treba da iznosi minimalna cena rada i da je tako i bilo.
„I ove godine Vučić je unapred rekao koliko treba da iznosi minimalna zarada, pa ćemo videti da li će tako biti, ali su na taj način obesmišljeni pregovori“, naglasio je Ristić.
Dodao je da ni sa povećanjem „minimalca“ od oko deset odsto neće biti „pokrivena“ minimalna potrošačka korpa kako je bilo dogovoreno pre tri godine.
Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović rekao je da 300 evra nije minimalna zarada koja bi zadovoljila taj sindikat, posebno što je prima oko 500.000 ljudi.
„Po zvaničnoj proceni minimalac u Srbiji prima 350.000 radnika, ali sa onima koji rade na crno i primaju zaradu manju od minimalne po procenama ima 500.000 zaposlenih“, kazao je Mihajlović.
Mihajlović je dodao da je prošlo dve godine od kada je trebalo da bude izjednačena vrednost minimalne zarade sa vrednošću minimalne korpe, što je bilo dogovoreno sa bivšim ministrom za rad Zoranom Đorđevićem na Socijalno-ekonomskom savetu.
On je rekao da je sindikat svestan da je poslovanje u pandemiji otežano, ali da bi bar trebalo da nakon korekcije minimalne zarade odmah porastu i plate ostalih radnika.
Minimalnu cenu rada za narednu godinu dogovaraju reprezentativni sindikati, Vlada Srbije i Unija poslodavaca i tačan iznos mora da se dogovori do 15. septembra tekuće godine za narednu, a ako se ne postigne dogovor „minimalac“ određuje Vlada Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.