Atinska berza kupila 10,24 odsto Beogradske berze

– Naše tržište karakteriše potpuno odsustvo investicionih alternativa i radićemo pre svega na tome njihov broj učinimo daleko većim. Naša ambicija u novim poslovnim okolnostima je da imamo jedan novi motivišući faktor za privatni sektor, za vlasnike najuspešnijih privatnih kompanija, da finansiranje svoje tržišne utakmice vrše prikupljanjem kapitala na berzi umesto zaduživanjem. Beogradska berza se poslednjih 30 godina trudila da postane prirodno mesto na kome će rastuće privatne kompanije prikupljati kapital za svoj razvoj. Ali, kod nas je opšta paradigma da se zadužujete ako nemate novca za finansiranje razvoja, što jeste potrebno, ali ima granice i štetne posledice. Pre nekoliko godina u najgorem obliku se to očitovalo u Hrvatskoj ali i celom regionu u slučaju Agrokora – kaže Krneta.

On objašnjava da u konceptu privatizacije zakoni uspostavljaju otvoreni kanal koji motiviše kompanije organizovane kao akcionarska društva, da odlaze sa tržišta kapitala.

– Sve je manje kompanija a mi zaposleni trudili smo se da svojim postupcima ne doprinesemo urušavanju poverenja. Sada imamo priliku da to poverenje izgradimo, a da li će povezivanje sa Atinskom berzom doneti nove privatne ili nove državne kompanije, mi na berzi tu vrstu prepoznavanja vlasnika ne činimo. I jednima i drugima nudimo identičnu uslugu. Imamo ekvidistancu prema svima, iste procedure za sve, od građanina do kompanije. Ako ste primetili strukturu našeg tržišta, ona je faktički dokaz ovoga. Mi na zvaničnom listingu berze imamo svega sedam kompanija, zato što smo nametnuli uslove transparentnosti, izveštavanja koje oni koji plediraju na budu na najkvalitetnijim segmentima tržišta moraju da ispune. To smo nametnuli mi kao Berza, ne zakonodavac – ističe Krneta i dodaje da se do sada ni jedna državna kompanija nije obratila Berzi sa idejom da se listira na tržištu kapitala.

U brokerskim kućama oprezni su u oceni ovog poteza, jer su informacije o tome još uvek dosta šture. Većina se nada da to nije samo „šminka“, privid da se nešto radi tim pre što je i ministar finansija Siniša Mali najavio strategiju razvoja tržišta kapitala i mogućnost da se od septembra načine neki koraci u tom smeru.

– Glavna manjkavost našeg tržišta je to što nema čime da se trguje. Nema velikih kompanija ali ni one kad bi se pojavile, nisu dovoljne za pokretanje berzanskih transakcija. Potrebno je da se vrati poverenje investitora koje je baš diskreditovano. To znači da moraju da se poštuju prava manjinskih akcionara, da moraju da funkcionišu institucije kao što je, najvažnija, Komisija za hartije od vrednosti, ali i neke druge koje nisu direktno povezane sa Berzom, na primer sudstvo. To je jedan kompleksan sistem spojenih sudova u čijoj je osnovi politička volja. A na primeru Telekoma, gde svi građani imaju akcije a on se i pored toga ne pojavljuje na berzi, vidite šta o tome misli država i koliko je uopšte to interesuje – kaže za Danas Nenad Gujaničić, glavni broker „Momentum sekjuritis“.

Za Branislava Jorgića iz „Jorgić broker“, koji i sam poseduje nešto manje od tri odsto akcija srpskog tržišta kapitala, ulazak Atinske berze u vlasničku strukturu je dobra vest. On ukazuje da „cena koju su Grci platili nije visoka, ako nešto pogreše, neće napraviti veliki gubitak“, ali veruje da je njihov motiv da berzanski podignu kompanije iz Srbije a neke od njih možda i listiraju na Atinskoj berzi.

– To je dobra vest. Beogradska berza dobija međunarodni karakter i to nam može koristiti. Ali, to nije dovoljno. Potrebno je da se politika države prema tržištu kapitala promeni. To znači da se privatizacija kompanija koje još nisu prošle taj proces, poput Telekoma ili Elektroprivrede, uradi preko inicijalne javne ponude, da se listiraju na domaćoj berzi a da se uključe i neke nove koje bi mogle da podignu zainteresovanost za tržište kapitala. Pri tom, nije poenta samo u povećanju prometa, već da se preko berze prikupi novi kapital za njihov razvoj. Imali ste primer Telekoma koji je vršio razne akvizicije u prethodnom periodu i po pravilu se uvek zaduživao kod banaka sa težnjom da zadrži postojeću vlasničku strukturu. Mogao je mnogo bolje i brže te akvizicije da završi da je bio kotiran na berzi, da je deo akcija prodao na tom tržištu i tako prikupio kapital – kaže Jorgić.

Ukazuje da je sadašnji berzanski promet jako skroman, praktično da nema NIS-a beogradska berza ne bi imala svoju funkciju. Razume da kod firmi često postoji strah od nepoznatog, strepnja da će nastati lomovi ako izađu na berzu, ali to se neće desiti ako se stručno pristupi tome, i upravo Atinska berza, svojim isakustvom mogla bi da podstakne takve procese.

Srbija je bankocentrično tržište

– Beogradska berza posluje u okruženju koje nije naklonjeno tržištu kapitala, mi smo hiper bankocentrično tržište. Na primer, ako imate 20.000 evra, šta radite? Ne možete da kupite za to ni garsonjeru, ako odete u banku, dobićete kamatu nula, ili 0,2 ili 0,3 odsto. Većina će to da uradi, što je potpuna sterilizacija štednje iako je ona po svim ekonomskim funkcijama osnov za investicije. Berza je prirodno mesto za relokaciju štednje, najefikasnije mesto za njenu oplodnju, ali mi to, na žalost, ne koristimo. Zato verujem da će promena vlasničke strukture Beogradskoj berzi doneti novu snagu, kolege i koleginice koji su u stanju i voljne da nam pomognu da izgradimo ovo tržište tako da postane poželjno mesto gde će se oni kojima treba kapital obraćati onima koji imaju višak štednje, onom „bogatašu“ od 20.000 evra sa početka priče. A da ne govorimo o institucionalnim investitorima kojima je posao da svoj novac ulažu. To je, inače, misija svake berze pa i beogradske – kaže Siniša Krneta.

Nepoželjna kontrola

Kada bi se privatizacija državnih preduzeća obavljala preko Beogradske berze, tako što bi kompanije emitovale nove akcije i tako dobile suvlasnike, imale bi neograničen kapital za razvoj i akvizicije. Takođe, imale bi i dodatnu kontrolu novih akcionara na poslovanje tih kompanija, što bi doprinelo povećanju njihove efikasnosti. Jedan vlasnik, kao što je država, ne bi onda mogla da donosi odluke koje često nisu ekonomske – kaže Branislav Jorgić.