„Hrabra odluka Komisije za zaštitu konkurencije“: Zeleno svetlo Atlantik Grandu za preuzimanje Donkafe – o kakvom poslu je reč?

Dva najveća igrača na srpskom i regionalnom tržištu kafe još od maja prošle godine imaju zaključen sporazum o preuzimanju vredan, prema tadašnjim objavama, 40,5 miliona evra i do sada se samo čekalo zeleno svetlo regulatora-Komisije za zaštitu konkurencije.

Komisija je odobrila uslovnu koncentraciju u sredu, u četvrtak je izveštaj objavljen, a u petak ugovor između dve kompanije zaključen. Rešenje KZK kojim se daje saglasnost doduše ide uz uslove.

Prvi uslov je da Atlantik grupa proda svoju fabriku za preradu kafe u Surčinu u narednih 18 meseci i ovo je na predlog Atlantik grupe. Drugi uslov je da obe kompanije raskinu ugovore o uslužnoj proizvodnji kafe za robne marke i da pet godina ne zaključuju nove.

I treći uslov je izveštavanje o uslovima prodaje, rabatnu politiku, kategorije kupaca, uupnoj količini i ceni uvezene kafe, iskorišćenosti proizvodnih kapaciteta, količini proizvedene domaće pržene kafe u narednih pet godina.

Da bi bilo jasnije o kakvom poslu je reč, treba reći da Atlantik grupa poseduje brendove domaće kafe Grand, Bonito i Barkafe, dok je Adriatik Štraus vlasnik brendova Donkafa i Kafa C.

Prema obrazloženju KZK, ove dve kompanije u 2022. godini (a i prethodnih godina) držale su između 70 i 80 odsto tržišta tradicionalne pržene kafe. Dominantan igrač na tržištu bila je Atlantik grupa sa Grand kafom sa 40-50 odsto tržišta, a drugi po veličini igrač bio je Adriatik Štraus sa 20-30 odsto tržišta.

Nijedna druga kompanija na tržištu nije prebacila pet odsto učešća. Upravo ovako visoka i neuobičajena koncentracija bila je razlog za uslove koje odredila KZK, ali i rezerve kod stručnjaka prema tome što je preuzimanje uopšte odobreno.

Celoj situaciji dodatno doprinosi rešenje KZK kojim je kaznilo ove iste dve firme sa ukupno oko 238 miliona dinara za, ni manje ni više nego, povredu konkurencije.

Naime, KZK je utvrdila da su u periodu od 2014. do 2021. godine obe firme koordinirano određivale cene kafe.

Dijana Marković Bajalović, profesorka na pravnom fakultetu Union i prva predsednica Komisije za zaštitu konkurencije ističe da je mera kojom se nalaže prodaja fabrike strukturne prirode i ona može da reši problem dominanog položaja u proizvodnji kafe.

„Ta mera trajno rešava problem tržišnog učešća u proizvodnji kafe, ali pitanje je koliko se rešava tržišno učešće u prodaji kafe. S druge strane, mera izveštavanja spada u mere ponašanja i prema našem iskustvu njihov efekat je mali. To znači dosta dokumentacije koju treba obraditi, a kapaciteti institucija su uglavnom mali“, napominje Bajalović.

Ona ističe da bi KZK mogla eventualno da se upusti u analizu visina cena ukoliko bude potrebe, ima mandat za to, ali da se najčešće u praksi ide na to da se obezbede uslovi za konkurenciju.

S druge strane, u korist ovog odobrenja ide okolnost da nema nekih prepreka za ulazak na tržište kafe i ukoliko bi dominantni igrači pokušali da povećaju cene neko bi da uvoze kafu i ponudi po nižoj ceni.

Ipak, ona primećuje da je dezinvestiranje (prodaja kapaciteta) i izveštavanje oročeno na pet godina i pita se šta će biti posle.

KZK je u rešenju konstatovala da dolazi do visoke koncentracije i jačanja dominantnog položaja, ali je kao olakšavajuću okolnost uzela i visok rast uvoza espreso kafe, smanjenje udela prodaje tradicionalne mlevene kafe na 76 odsto, kao i gubitke koje je pravila kompanija Adriatik Štraus.

Osim toga oni u obrazloženju tvrde da će se, „nakon realizacije predloženih mera, značajno smanjiti tržišni udeo učesnika u koncentraciji nakon sprovođenja koncentracije na tržištu proizvodnje i veleprodaje tradicionalne pržene kafe, koje je Komisija ocenila kao „kritično“, odnosno „problematično“. To smanjenje podrazumeva dovođenje zajedničkog tržišnog udela učesnika u koncentraciji, na nivo koji tržišnu snagu tih učesnika, nakon sprovođenja koncentracije, dovodi u granice prihvatljivog, u odnosu na prethodno precizirane kriterijume ocenjivanja“.

Komisija je ocenila i da na tržištu postoje neiskorišćeni kapaciteti za proizvodnju 7.000 tona domaće pržene kafe.

Miloje Obradović, raniji predsednik KZK ističe da se radi o „zaista visokom stepenu koncentracije“ i pita se kome ona ide u korist, a kome može da šteti.

„Na to tržište niko ne može da uđe sa damping cenom pored tako dominatnog igrača, a s druge strane oni mogu da dampinguju cenu. Nije samo pitanje da dođe do povećanja cena, već je za konkurenciju štetno i ako dođe do smanjenja cena i istiskivanja manjih igrača“, napominje on.

On se pita i šta se postiže merom prodaje fabrike. Ako je to smanjenje tržišnog učešća, pitanje je čemu onda akvizicija, jer je Atlantik već sada dominantan na tržištu.

„Ovo je slučaj gde se dva ubedljivo najveća igrača na tržištu spajaju. Rekao bih da je ovo hrabra odluka Komisije. Ovakvim ukrupnjavanjem na šteti mogu biti samo kupci“, upozorava on dodajući da „prihvatljivo učešće“ znači do 40 odsto, a sve preko toga ide ka dominantnom.