Sindikatima i njihovim članovima u Srbiji nije nimalo lako da sa izbore za bolje uslove rada, veća zarade i radnička prava, jer deluju u atmosferi straha.
Taj strah je pre svega vezan za to da svi oni deluju u trenutku kada je veoma teško naći i zadržati posao i osigurati osnovu egzistenciju, tako da je sindikalni aktivizam prilično ograničen, jer samo ljudi oslobođeni takvih bojazni mogu da budu delotvorni. Upravo u tome vidimo glavnu ulogu sindikalnih organizacija u vašoj zemlji, da se pored borbe za veće zarade, fokusiraju više na radničku solidarnost, zaštitu svojih aktivista i članova, čime bi povećali svoje članstvo i moć i doprineli smanjenju straha.
Ovim rečima Markus Šlimbah i Bernd Gunter, predstavnici Saveza sindikata Nemačke (DGB) iz Savezne države Saksonije, odgovaraju na pitanje kako vide posle boravka u Srbiji ovdašnje sindikalne probleme. Kako je precizirao Šlimbah, u svemu tome se pokazuje da i sindikalni pluralizam u Srbiji nije dao rezultat kojem su se srpski radnici nadali i da nemačko iskustvo potvrđuje da se jedan jak sindikat lakše izbori sa poslodavcima i državom, a da ondašnja specifičnost, jaki saveti zaposlenih u privatnim i javnim preduzećima dodatno osnažuju pregovoračku i institucionalnu poziciju.
– Sindikati moraju da budu agresivniji i precizniji u svojim nastupima i zahtevima, ne smeju da se zadovolje sa „mic po mic“ taktikom kada traže veće plate i sve ono što sledi u socijalnom dijalogu i kolektivnom pregovaranju. Moraju da ubede poslodavce i državu da to ne ugrožava profite i razvoj, već obrnuto, na srednje i duge staze to doprinosi sveopštem prosperitetu. Ne želimo da držimo predavanja o tome kako se u Nemačkoj to radi, ali srpski sindikati moraju da budu svesni da smo i mi Saksoniji, koja je bila deo bivše Istočne Nemačke imali slične probleme pre desetak i više godina, kaže Šlimbah, a Bernd Gunter dodaje da je Praznik rada i dalje u Nemačkoj pre svega dan za iskazivanje radničke solidarnosti.
– Ono što bi osim svečarske atmosfere taj praznik trebalo da donese jeste uvek isticanje najaktuelnijih zahteva i suočavanje sa onim što donosi buduće vreme i sveopšta globalizacija kapitala. Vidimo da se svuda pojavljuju prekarizovani radni odnosi, da svake godine poslodavci nameću nove oblike korišćenja radnika, i da se jako teško tu snaći ako se sindikati ne osavremene i ne idu u korak sa novim stremljenjima i socijalnom nejednakošću. Vidimo da iz Srbije sve više odlaze mladi i stručni ljudi, što se i nama u Saksonije nekad dešavalo, ali se taj trend zahvaljujući upornoj borbi DGB i njegovih granskih podružnica zaustavio, pa je sada npr. Lajpcig grad sa najvećim priraštajem, pre svega zbog doseljavanja iz drugih krajeva, ističe Bern Gunter.
Prema Mišljenju Šlimbaha, najveći izazov je trenutno da srpski sindikati nikao ne dozvole da mimo njih prekarizacija ojača, već da se i na zakonodavnom i nivou vlasti ona spreči a takozvani „savremeni“ oblici rada kao što je rad na lizing, uteraju u bolje zakonske okvire i propise i natera država i poslodavci da razlika među radnicima na bilo koji način da rade bude minimalna.
Šlimbah i Gunter su posetili reprezentativne sindikalne centrale – SSS Srbije i UGS Nezavisnost, boravili u Kliničkom centru Srbije i posetili Simensovu fabriku u Subotici. Tokom boravka u Srbiji razgovarali su sa čelnicima sindikata, u Kliničkom centru sa predstavnicima sindikata o posledicama migracija zdravstvenih radnika u Nemačku, situaciji u zdravstvu i obrazovanju u ovoj delatnosti, te načinu finansiranja zdravstvenog fonda. Privatizacija u zdravstvu evropskih zemalja nije, kako je ukazano, do sada dala dobre rezultate, posebno kada su u pitanju veliki zdravstveni sistemi. Istaknut je značaj bilateralne saradnje i podrške koju je DGB pružao u aktivnostima sindikata, posebno na uspostavljanju istinskog socijalnog dijaloga.
Atipični poslovi i nesigurnost rada
Na skupu „Budućnost sveta rada i modernizacija sindikalnog pokreta u Evropi“, u prostorijama SSSS, istaknuto je da je sve više atipičnih poslova, nesigurnog rada, rada na platformama. Sve više se gube klasični ugovori o radu, isplata zarada se realizuje preko franšiza i vaučera. Skrenuta je pažnja i da dok su u većini nemačkih preduzeća u Srbiji postoje i deluju sindikalne organizacije, ima puno poslodavaca, stranih i domaćih koji, suprotno konvencijama MOR i pravu na slobodu organizovanja, ne žele sindikate u svojim firmama. Govoreći o sindikalnoj sceni u Srbiji rečeno je i da sindikalni pluralizam, nažalost, nije rezultirao jedinstvom.
Saradnja na nivou gradova
Nedavno je u Beogradu boravio i predsednika Sindikata DGB za grad Lajpcig Erih Volfa, koji je bio gost SSS Beograda. I sa njim je razgovarano o položaju zaposlenih u Srbiji i Nemačkoj. Zaključeno je da je potrebna jača zaštita radnika, koji su dodatno ugroženi novom industrijalizacijom, nesigurnim radnim mestima i niskom zaradom. I taj nemački sindikat će, kao i Savez samostalnih sindikata Srbije, i ove godine obeležiti Međunarodni dan rada, skupom u Lajpcigu i biciklističkom turom ulicama tog grada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
