Atraktivna ponuda preduslov za brži rast osiguranja

Prema procenama aktuara, ako se izuzmu obavezne polise osiguranja od auto odgovornosti, manje od 20 odsto stanovništva u Srbiji ima neku polisu osiguranja. Istraživanje koje je uoči ove konferencije sprovela kompanija DDOR Novi Sad na 600 svojih klijenata koji imaju makar jednu polisu osiguranja govori da 45 odsto njih ne kupuje više od jedne polise iz neekonomskih razloga, među kojima su: nedovoljno dobra ponuda, mišljenje da je osiguranje bespotreban trošak, da su proizvodi komplikovani, a tu je i nedostatak poverenja. Učesnici panel diskusije su se složili da su osiguravači već počeli da prilagođavaju svoju ponudu novim generacijama i četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Mirko Petrović, predsednik IO kompanije Dunav osiguranje

– Industrija osiguranja počiva na tri stuba pri čemu poverenje čini prvi stub i od ključnog je značaja za povećanje rasta osiguranja. Podsetiću da Srbija ima dugu tradiciju u toj oblasti i da je 1989. godine, dakle pre uvođenja sankcija, samo Dunav osiguranje imalo godišnju premiju veću od milijarde maraka, a premija životnog osiguranja 300 miliona maraka. Dobar je znak da je u prethodnih 15 godina puno uloženo, ali i urađeno na vraćanju tog poverenja. U prilog tome svedoči i podatak da su tehničke rezerve, koje su garant stabilnosti za klijente, odnosno garancija da će osiguravajuće kuće ispuniti svoje obaveze prema njima, od 2005. do 2018. uvećane pet puta i prošle godine iznosile su 1,5 milijardi evra, što je rast od 17 odsto u odnosnu na godinu pre. Drugi stub je edukacija, a treći ekonomski ambijent u kojem osiguravajuće kuće posluju i koji se, iz godine u godinu, popravlja. Bitno je da ova industrija beleži postepeni rast.

Dragan Filipović, predsednik IO Đenerali osiguranja Srbija

– Činjenica je da osiguravajuće kuće ne mogu da spreče štete, ali mogu da otklone posledice. Slažem se s konstatacijom da je poverenje važno, baš kao i rast životnog standarda koji je glavni pokretač napretka, ali bi i osiguravajuće kuće trebalo da daju svoj doprinos ubrzavanju rasta tako što će adekvatnom ponudom odgovoriti na potrebe klijenata. Pomenuću u tom kontekstu da Đenerali osiguranje omogućilo potencijalnim klijentima da se preko interneta, odnosno mobilnog telefona, kupe četiri naša proizvoda. Dug je period od 15 godina da bi premija bila samo udvostručena, ali sve ukazuje na to da će nam trebati još dosta vremena, i strpljenja, do premije od milijardu evra. Mislim da bi na tom putu trebalo da sledimo primer Slovenije, koja ima oko 2,5 miliona stanovnika i tri puta manje tržište od srpskog, a tri puta veću ukupnu premiju od 2,4 milijarde evra. Potrebno je, dakle, da budemo još jasniji i precizniji u svojim ponudama, kako bi klijenti shvatili da im je osiguranje neophodno.

Đorđo Markeđani, predsednik IO DDOR Novi

– Slažem se da je ukupan ekonomski rast imperativ i verujem da će tržište osiguranja u Srbiji pratiti trend ekonomskog rasta čitave zemlje, ali smatram da i osiguravajuće kuće treba da ulože dodatni trud kako bi se približile klijentima uvođenjem novih ponuda prilagođenih njihovim potrebama, kao i da na jasniji način predstave proizvod koji nude. Upravo na to ukazuju i rezultati istraživanja koje je DDOR sproveo. Oko 50 odsto, od ukupno 600 anketiranih ljudi koji imaju jednu polisu, odgovorilo je da nemaju novca za više polisa, ali je 16 odsto njih, kao razlog, navelo da nisu našli interesantnu ponudu osiguranja. Ima i onih koji su izjavili da ne razumeju šta se nudi u određenom paketu usluge, ali i onih koji smatraju da je osiguranje bespotreban trošak. Ovi rezultati ukazuju na još jedan aspekt ovog segmenta finansijskog tržišta koji, inače, zapošljava 11.000 ljudi, što čini 31 odsto tog tržišta. Treba naglasiti da osiguranje nije Mekdonalds gde kupite određeni proizvod i odete kući. Reč je o mnogo kompleksnijem poslu.

Gordana Bukumirić, predsednica IO UNIQA osiguranja

– Tržište osiguranja Srbije ima veći potencijal od tržišta u regionu, a najbolji saveznici za povratak poverenja u osiguranje su dobri primeri iz prakse. Ilustracije radi, putno osiguranje je ranije bilo obavezno za dobijanje viza, a sada ga koriste gotovo svi građani Srbije jer su uvideli koliki su benefiti toga. Mislim, takođe, da bi se kroz različite podsticaje, moglo dodatno uticati na povećanje prodaje. O tome najbolje svedoče rezultati u oblasti privatnog zdravstvenog osiguranja, gde je nakon uvođenja minimalnih poreskih olakšica kompanijama koje svojim radnicima uplaćuju tu vrstu osiguranja, broj polisa porastao 30 odsto. Pomenuću i to da Unika prati najnovije tržišne trendove. Tako smo, recimo, ponudili mogućnost video procene štete na vozilima, ili objektima.

Zoran Blagojević, predsednik IO Viner štediše osiguranja

– U Austriji, odakle je i matična kuća ove kompanije, svojevremeno su uvedeni poreski podsticaji u životnom i penzijskom osiguranju, i zahvaljujući toj meri države, kojoj je bilo u interesu da stanovništvo u što većem procentu bude osigurano, značajno je povećana prodaja polisa. Ipak, i osiguravajuće kuće mogu da učine mnogo. Pre svega da osluškuju zahteve klijenata i preispitaju da li je ono što su ponudile zaista ono što klijenti očekuju i šta im je potrebno. Imam utisak da se ne razumemo baš najbolje sa potencijalnim klijentima kojima treba objasniti da osiguranje nije posao koji će im doneti veliku zaradu, ali im svakako garantuje da će moći da naplate štetu. Razočaravajuće je što je prosečni rast tržišta osiguranja ne prati rast bruto domaćeg proizvoda. Preciznije rečeno, ukupna premija osiguranja rasla je po stopi od 9,67 odsto, dok BDP beleži rast od 9,95 odsto. Zato postojeći proizvodi moraju da se obogate novim servisima, bez dovođenja u pitanje osnovne usluge. Moj utisak je i da bi osiguravajuće kuće trebalo više da se usmere na oblast sajber rizika, razne rizike profesionalne odgovornosti i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, ali i osiguranje imovine fizičkih lica.

Vladimir Đorđević, predstavnik Udruženja za bankarstvo i osiguranje Privredne komore Srbije

– Podatak da se tri četvrtine premije osiguranja fizičkih lica u Srbiji odnosi na osiguranje autoodgovornosti, dok je istovremeno samo nešto više od 300.000, odnosno tek oko 12 odsto, od oko 2,5 miliona domaćinstava, osiguralo stanove ili kuće, ne deluje ohrabrujuće. U prvih šest meseci 2019. fizička lica su izdvojila 12 milijardi dinara za osiguranje od autoodgovornosti, dok je za osiguranje doma izdvojeno oko 750 miliona dinara, što je argument više da prostora za rast osiguranja i te kako ima. Stanje je utoliko alarmantnije ako se zna da polisa za osiguranje doma košta, u proseku, između 4.000 i 5.000 dinara na godišnjem nivou.