Aukcijska procedura snižava račune za struju

Fid-in tarife za struju dobijenu iz obnovljivih izvora energije uvedene su 2013. godine i podrazumevaju da Elektroprivreda Srbije u periodu od 12 godina struju proizvedenu na taj način njihovim vlasnicima plaća skuplje od regularne kako bi im se investicija isplatila. Trošak fid-in tarife snose potrošači kroz fiksnu nadoknadu na računu za struju koja iznosi 0,093 dinara po kilovat času.

U praksi to znači da domaćinstvo koje primera radi troši 350 kilovat-časova za plaćanje računa dodatno izdvoji 32,55 dinara. Oni koji troše 500 kilovat-časova dodatno izdvoje 46,5 dinara a potrošači koji se greju na struju i potroše recimo 700 kilovat-časova u zimskom periodu izdvoje za tu naknadu 65,1 dinar. S obzirom na niska primanja i visok iznos koji treba izdvojiti za potrošačku korpu većina građana smatra da je to neopravdani trošak.

Fid-in tarife u Srbiji zavise od izvora iz koga se dobija struja kao i od snage postrojenja. Cena za hidroelektrane je od 6 do 12,6 evrocenti po kilovat-času. Za biomasu od 8,22 do 13,26. Za biogas od 15 do 18,33 evrocenta po kilovat-času. Za struju iz otpada se plaća 8,44 do 9,2 evrocenta po kilovat-času.

Za elektrane na vetar otkupna cena je 9,2 a za solarne elektrane od 12,4 do 14,6. Iz geotermalnih elektrana se dobija struja koju EPS plaća 8,2 a iz elektrana na otpad 8,57 evrocenti po kilovat-času. Za elektrane koje kombinovano proizvode električnu i toplotnu energiju cena je 7,45 do 8,2 evrocenta po kilovat-času.

Prema dostupnim podacima, EPS je 2016. godine od potrošača naplatio 2,5 milijardi dinara za struju dobijenu iz obnovljivih izvora energije.

Kada je reč o obnovljivim izvorima energije u Srbiji je na distributivnu mrežu dosad priključeno oko 450 megavata, a obaveza naše zemlje preuzeta prema Evropskoj uniji je da do sledeće godine dostigne potrošnju struje iz eko kilovata od 27 odsto. Dosad je u Srbiji, između ostalog, izgrađeno oko 130 malih hidroelektrana, pet vetroparkova i dve velike solarne elektrane.

Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić je nedavno govoreći na otvaranju vetroparka kompanije MK Fintel u Vršcu istakao da veruje da će 2023. ili 2024. godine svi projekti u oblasti proizvodnje energije iz solarnih i vetro parkova koji se budu priključili na energetsku mrežu moći da se razvijaju po tržišnim uslovima bez fid-in tarifa. Prema njegovim rečima radi se na novom sistemu prodaje struje iz obnovljivih izvora u aukcijskim procedurama, te da će se energija iz vetra i sunca otkupljivati po tržišnim uslovima.

Inače, prelazak sa sistema fid-in tarifa na aukcije Srbiji je preporučila Energetska zajednica a kada će do do toga i doći još uvek nije poznato. U ovom trenutku je i dalje na snazi uredba koja propisuje fid-in tarife a koja važi do kraja ove godine. Nakon toga, Vlada Srbije može da produži važenje aktuelne uredbe ili da odobri aukcijsku proceduru biranja investitora za izgradnju obnovljivih izvora energije. Iako je do kraja godine ostalo još tri meseca potpuno je neizvesno za koji model će se nadležni u Srbiji odlučiti a stručna javnost ističe da to odbija potencijalne investitore u tu oblast.

Slobodan Ružić, direktor konsultantske firme Enerdži sejving grup, kaže za Danas da bi trebalo preći na aukcijsku proceduru jer je ona povoljnija za potrošače. – Umesto fid-in tarifa čiji je iznos visok i fiksni u slučaju aukcijske procedure na tenderu se bira najpovoljniji ponuđač a maksimalni iznos subvencije, koju investitor i dalje dobija, je propisan tako da bude niži od dosadašnjih koji se formiraju prema fid-in tarifama. To konkretno znači da naknada za obnovljive izvore na računima za struju biti niža nego što je to sada slučaj. Problem je što se kod nas aukcijska procedura uvodi prebrzo.

U razvijenim zemljama je do toga došlo tek pošto je uvedena konkurencija posle nekih dvadesetak godina primene fid-in tarifa. Jednostavno investitori će teško dobijati kreditnu podršku od banaka za izgradnju obnovljivih izvora energije jer će bankarima trebati dosta vremena da shvate novi sistem i prouče koliko je on bezbedan u smislu odobravanja kredita. Bankarima je trebalo neko vreme da se upoznaju sa funkcionisanjem fid-in tarifa a sada odjednom, suviše brzo, postoji mogućnost da se pređe na drugi sistem čiju proceduru van struke nije jednostavno shvatiti – ističe naš sagovornik.

On objašnjava da će aukcijska procedura moći da se primenjuje samo za izgradnju velikih vetroparkova i solarnih elektrana, gde je jedino isplativa, dok će za manje objekte i dalje važiti fid-in tarifa. Ružić se kategorično protivi tome da u narednom periodu bez subvencija ostanu investitori u male hidroelektrane. – Tačno je da one u određenoj meri imaju rđav uticaj na životnu sredinu. Međutim, isti takav rđav uticaj, negde čak i u većoj meri, imaju vetroparkovi, solarne elektrane, biomasa pa se ne traži prestanak njihove izgradnje i ukidanje subvencija za njih. Ako su male hidroelektrane loše rešenje zašto ih je Austrija izgradila oko 5.000? Činjenica je da se protiv malih hidroelektrana vodi prljava kampanja određenih lobija kojima smeta njihova izgradnja.

One su i te kako potrebne, imaju svoju svrhu i treba nastaviti i subvencionisanje njihove izgradnje. Svi vlasnici OIE pa tako i malih hidroelektrana su dužni da preduzimaju mere zaštite životne sredine. Stoga treba kažnjavati one investitore koji to ne čine a ne ukidati subvencije za sve male hidro elektrane – ističe Ružić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić ima drugačije mišljenje i smatra da bi izgradnju malih hidroelektrana trebalo u potpunosti zabraniti u parkovima prirode. – Reč je o tehnologiji koji uništava vode i svet koji živi u njima. Voda je važan resurs i moramo ga čuvati. Zato bi izgradnju malih hidroelektrana, koje donose više štete nego koristi, trebalo zabraniti u zaštićenim oblastima. Isto tako trebalo bi ukinuti subvencionisanje takvih postrojenja.

Kada je pak reč o načinu subvencionisanja proizvođača struje, Srbija ima obaveze koje je preuzela prema Evropskoj uniji te do sledeće godine skoro četvrtinu struje treba da proizvodi iz obnovljivih izvora. Da bi se to ostvarilo subvencije su i dalje potrebne. Za građane je daleko povoljnije da se one određuju na aukcijskim procedurama jer je na taj način njihov iznos niži od onog koji se u ovom trenutku propisuju fid-in tarifama – zaključuje profesor Savić.