Australijski mediji: Rio Tinto ulaže u Arkadijum Litijum zbog prepreka u Srbiji, projekat Jadar pod znakom pitanja

Rio Tinto je odbio ponudu kompanije Kontemporari Amperek Tehnolodži, poznatije kao CATL, a sada nakon godina političkih turbulencija u Srbiji, dobro pozicionirani izvori kažu da interni statistički modeli Rio Tinta daju projektu Jadar negativnu neto sadašnju vrednost, piše AFR.

„Stvari bi verovatno išle drugačije za taj projekat da su Kinezi bili uključeni,“ žalila je jedna osoba koja poznaje ponudu CATL-a, prenosi N1.

Borbe Rio Tinta u Srbiji stavljene su u novi kontekst ove nedelje kada je kompanija pristala da plati 9,9 milijardi dolara za proizvođača litijuma koji je uglavnom fokusiran na ekstrakciju iz podzemnih voda u Argentini: Arcadium Lithium.

Za neke je kupovina Arkadijuma priznanje da Rio Tinto nije uspeo da razvije litijumski projekat koji je otkrio 2004. na poljoprivrednom zemljištu u doini Jadra u Srbiji.

Za druge, kupovina Arkadijuma je dokaz da velike rudarske kompanije mogu uzeti svoju loptu i igrati na drugom mestu, ako se osećaju nepoželjno.

Srbija je izvukla „tepih dobrodošlice pod nogama“ Rio TIntu u januaru 2022. godine, kada je tadašnja premijerka Ana Brnabić poništila sve dozvole za projekat Jadar.

To nije bio politički odgovor kojem se Rio Tinto nadao šest meseci ranije, kada je preduzeo neobičan korak da odobri izgradnju projekta Jadar vredan 2,4 milijarde dolara, pod uslovom da se obezbede odobrenja Vlade.

Otkazivanje licence je uglavnom bio odgovor na značajno protivljenje javnosti tom projektu.

Ali, piše AFR, pojedini ljudi u Rio Tintu uvereni su da je odluka australijske vlade da deportuje srpsku tenisku zvezdu Novaka Đokovića uoči Australijan opena 2022. pomogla da se Brnabićeva ubedi da igra parohijalnu politiku (politika u kojoj građani imaju nisku političku svest o radu centralne vlade) protiv anglo-australijskog rudara.

Od tada je bilo teško za Rio Tinto u Srbiji, a na ulicama Beograda su česti masovni protesti protiv projekta, uključujući i neke na kojima je glumica Bojana Novaković, nominovana za australijske TV nagrade.

Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil optužio je Rusiju da pomaže u podsticanju protivljenja zajednice ovom projektu, a neki insajderi rudarske industrije sumnjaju da „Jadar nikada ne bi postao politički fudbal pod kineskim vlasnikom“.

Teški tehnički izazovi

Ali čak i da je srpska javnost podržavala projekat, upućeni u Rio Tinto smatraju da bi se Jadar mogao boriti sa svojim razvojem.

Rio Tinto nije bušio u Jadru od 2020. godine, ali raniji geotehnički radovi su pokazali da se resursi litijuma i borata drže u izuzetno slaboj geologiji, koju je jedan insajder uporedio sa pastom za zube, navodi AFR.

„To znači da biste morali da potrošite tonu novca ako želite da šaljete ljude u podzemlje“, rekao je jedan izvor, govoreći pod uslovom anonimnosti.

Slabost geologije nije jedini tehnički izazov sa kojim se Rio Tinto suočava kod Jadra; litijum i borati se nalaze u mineralu zvanom jadarit, koji je ranije bio nepoznat pre nego što su ga istraživački timovi Rio Tinta otkrili 2004. godine.

Niko nije izgradio rudnik u izvoru jadarita, a naučnici iz Rio Tinta u tehničkom centru Bandura u Melburnu morali su da izmisle potpuno novi metod za obradu da bi mogli da izvuku jadaritove dvostruke proizvode: litijum i bornu kiselinu.

Taj jedinstveni hemijski komplet, poteškoće sa potapanjem okna u slabo tlo i protivljenje zajednice uverili su neke insajdere u Rio Tintu da Jadar pripada projektima koji bi trebalo zaobići jer su previše komplikovani i teški.

Izvršni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm nije jedan od tih ljudi.

On se snažno zalagao za ovaj projekat, u uverenju da će evropski proizvođači automobila i vlade podržati lokalni izvor litijuma, u ​​vreme kada svet pokušava da se odvikne od kineske dominacije ovog minerala za baterije.

To se pokazalo u julu, kada su nemački kancelar Olaf Šolc i potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič otputovali u Beograd da proslave odluku Vlade Srbije da vrati rudarske dozvole Rio TIntu.

„Vraćene su nam dozvole, ali imamo i punu podršku vlade. Dobili smo punu podršku evropskih vlada i dobili smo punu podršku potencijalnih budućih kupaca“, rekao je Stausholm na polugodišnjem predstavljenju rezultata Rio Tinta u julu.

O predlogu za zabranu istraživanja litijuma i bora ove nedelje se raspravljalo u parlamentu Srbije, ali izveštaji pokazuju da je broj glasova za projekat bio 128 prema 84.

AFR ne spominje o čemu se ni kako tačno raspravljalo u Skupštini Srbije, niti njenu strukturu.

Sledeća velika prekretnica za Rio Tinto, dodaju oni, biće obezbeđivanje licence za eksploataciju terena u Jadru, što bi mu omogućilo da izbuši još nekoliko rupa, kao i da ažurira studiju izvodljivosti za projekat.

Ako rudnik ikada uđe u proizvodnju, to će biti mnogo kasnije od predviđene 2026. godine, kako je Rio Tinto planirao 2021. godine.

Analitičar Morgan Stenlija Alen Gabrijel napisao je ove nedelje da je prva produkcija u Jadru „previše daleko da bi imala bilo kakav značajan uticaj“ na kretanje zarade u Rio TIntu.

U tom kontekstu, kupovina Arkadijuma daje Rio Tintu trenutne zalihe iz operativnih rudnika litijuma.

Ali upućeni odbacuju tvrdnju da je Rio Tinto kupio Arkadijum zbog sporog napretka u Srbiji.

Rio Tinto „juri“ vodeću imovinu Arkadijuma Olaroz u Argentini najmanje sedam godina, kažu oni koji poznaju aktivnosti razvoja poslovanja Rio Tinta, piše ovaj australijski medij.

Austrijski medij dodaje da Argentina nije bila laka zemlja za rudare tokom većeg dela protekle decenije, sa hiperinflacijom i fiksnim kursom koji reguliše kretanje kapitala iz zemlje.

Ali, kažu, nova vlada predsednika Havijera Mileja u Argentini dobila je pohvale svetskih rudara za svoju politiku „RIGI“, koja nudi do 30 godina poreskih olakšica za velike projekte, a posebno za one koji investiraju u naredne dve godine.

„Oduševljeni smo novim zakonodavstvom u Argentini. To je atraktivno i to će nam pomoći ne samo u smislu atraktivne poreske šeme, već i u nepovoljnom scenariju, pruža mnogo zaštite za naše investicije“, rekao je Stausholm.

Australijski medij zaključuje da bi Miloš Vučević (koga AFR kao premijera Srbije verovatno prepoznaje i kao ličnost koja donosi odluke), mogao da razmisli o istom.