Auto-delovi i creva za kobasice

Češka je zemlja sa nešto više od 10,5 miliona stanovnika ili oko 3,5 miliona više nego Srbija. Kao i Srbija nakon pada Berlinskog zida ušla je u tranziciju , ali za razliku od nas je iz nje i izašla kao tržišna ekonomija. Rezultat je da Česi danas imaju BDP od 246 milijardi, a Srbija od oko 50 milijardi dolara. Dohodak po stanovniku je veći tri puta, u Češkoj 23.000 dolara, a u Srbiji oko 7.500 dolara. Izvoz Češke u 2018. iznosio je 160 milijardi dolara, a Srbije 17 milijardi dolara.

Nezaposlenost u Češkoj je svega dva odsto i problem sa kojim se oni suočavaju je nedostatak radne snage. Zato im je prosečna neto plata skoro 1.000 evra i očekuje se da raste bez obzira na privredni rast. S obzirom na skorašnju istoriju deluje da je Češka ono što je Srbija mogla biti da nije bilo ratova, sankcija i traljave i neuspešne tranzicije ka tržišnoj ekonomiji.

Na Forumu na kom su bili predstavnici pedesetak čeških kompanija i oko 100 srpskih, predsednik Privredne komore Češke Vladimir Dlouhi izjavio je da u poslednjih 30 godina nije postojalo takvo interesovanje čeških privrednika za poslovanje u Srbiji kao što je sada. Prema njegovim rečima, češki privrednici su u jednom istraživanju o tome ko bi trebalo da uđe u EU prilikom narednog proširenja glasali za Srbiju.

Ovo nije iznenađenje ukoliko se pogleda koliko je poslednjih godina porasla trgovinska razmena dve zemlje, ali još i više koliko čeških investicija je ušlo u Srbiju. Svakako najveći posao napravila je PPF grupa, fond češkog milijardera Petera Kelnera koja je kupila Telenorov biznis u CIE, a samim tim i u Srbiji.

Za Telenorove kompanije u Mađarskoj, Bugarskoj, Crnoj Gori i Srbiji PPF je prošle godine platio 2,8 milijardi evra. Ove godine jedan veliki domaći brend, Knjaz Miloš promenio je vlasnika. Od investicionog fonda Mid Europa partners kupila ga je češka kompanija KVM (Karlovarske mineralne vode) zajedno sa američkim gigantom Pepsiko. KVM je prethodnih godina preuzeo brojne punionice Pepsija širom Centralne i Istočne Evrope. Iznos za koji je kupljen Knjaz Miloš nije saopšten.

Pre tri godine češka kompanija Sebre kupila je 20 odsto udela u Avala filmu. Tada je najavljena modernizacija studija i ulaganje od 10 miliona evra u narednih pet godina. Pretprošle godine korporacija „Čehoslovak grupa“ kupila je kruševački IMK „14. oktobar“, nekadašnjeg industrijskog giganta koji je u stečaju od januara 2016. godine. U sastavu grupe nalaze se kompanije kao što su „Tatra kamioni“, „Tatra vojna vozila“ i „Avia“. Baš su predstavnici ove kompanije pre dva meseca bili u poseti Beogradu gde je dogovarana restauracija tramvaja ČKD, koje je pravila ova kompanija a koji još kruže beogradskim ulicama.

Na ovom Forumu predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež najavio je dolazak i investicionog fonda Rockaway kapital koji ulaže u IT sektor. Oni su vlasnici najveće e-prodavnica u CIE, imaju onlajn turističku agenciju, kao digitalnu platformu „Gjirafa“ za Balkan na kojoj se emituju video sadržaji, a služi i za onlajn trgovinu. Pored toga imaju i venture fond odnosno fond za ulaganje u startapove, a i poseban fond za ulaganje u blokčejn tehnologiju.

Investicioni fond APS nije pred očima javnosti, ali ima portfolio koji se meri stotinama miliona evra i to problematičnih kredita koje su otkupili od srpskih banaka. Oni su pokupovali loše kredite Erste i Inteza banke, kao i Heta fonda koji je preuzeo NPL-ove Hipo banke. U svom godišnjem izveštaju navode da će pokušati da kupe značajne iznose loših kredita koje očekuju u drugoj polovini godine. Na finansijskom tržištu je prisutna i češka Ekspobanka koja je 2017. kupila kiparsku Marfin banku u Srbiji.

Takođe u Srbiji je prisutna firma CTP koja se bavi razvojem industrijskih parkova u Centralnoj Evropi, odnosno gradi poslovne objekte za druge kompanije. Oni su prošle godine započeli poslovanje, a prema podacima Razvojne agencije Srbije planirane su investicije od 75 miliona evra.

Prema raspoloživim podacima NBS za period od 2010. godine zaključno sa martom 2019. godine zabeleženi su prilivi po osnovu ulaganja čeških rezidenata u Srbiju u iznosu od 125,4 miliona evra, čime Češka zauzima 26. mesto

na listi zemalja sa najvećim ulaganjima u Srbiju u tom periodu.

Prema podacima Agencije za privredne registre, na teritoriji Republike Srbije registrovano je 250 aktivna privredna subjekta čiji su većinski vlasnici državljani Češke ili firme registrovane u Češkoj.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Češke je u prvoj polovini ove godine iznosila približno 583 miliona evra, pri čemu je izvoz iz Srbije bio 287 miliona evra.

U 2018. je razmena robe između dve zemlje iznosila oko milijardu evra, od čega je izvoz u Češku bio 489 miliona evra, a uvoz iz te zemlje 552 miliona evra. Srbija iz Češke najviše uvozi automobile. S druge strane najveći izvozni proizvodi u Češku su takođe iz auto-industrije i odnosi se na auto-komponente. U prvih šest meseci ove godine među najprodavanijim srpskim proizvodima u Češku su creva za kobasice. Zanimljivo je da prethodne dve godine raste izvoz Srbije u Češku dok je uvoz na istom nivou, pa se povećava pokrivenost uvoza izvozom. Tako je 2017. godine iznosila 70 odsto, 2018. 88,6 odsto, a u prvoj polovini ove godine 92,7 odsto.

Prema analizi Privredne komore Srbije sektori trgovine, energetike, gradske i saobraćajne infrastrukture, zaštite životne sredine i prerade hrane ocenjuju se kao najperspektivniji za češke investicije i dobavljače u Srbiji.