Radno mesto se pravi. Toga su bili svesni i svi oni okupljeni oko ideje da privuku poznatog proizvođača auto-komponenti Drakslmajer, firmu osnovanu 1958. godine, koja ima pogone u 17 zemalja na četiri kontinenta. Pogon u Zrenjaninu, otvoren u industrijskoj zoni Bagljaš, počeo je da radi 2008, nakon dvogodišnjih pregovora, a vlasnik kompanije Fric Drakslmajer poručio je tada: „Samo ujedinjeni možemo biti konkurentni na globalnom tržištu i odoleti izazovima.“
Da je bio u pravu govori i podatak da je ovaj, inače najznačajniji projekat Fonda za podršku investicijama u Vojvodini, startovao sa 350 radnika, a danas upošljava 2.980 ljudi. U zrenjaninskom pogonu izrađuju se komponente za svetske proizvođače automobila, kao što su Mercedes Benc, Bugati, BMW, Audi i Majbah. Nesumnjivo, nezaposleni na području Banata dobili su, i iskoristili, izuzetnu šansu da dođu do radnog mesta. I, što je takođe važno, u toj modernoj industriji bilo je posla i za obrazovanu radnu snagu. To je, uz obezbeđivanje zemljišta i skraćenu proceduru za dobijanje dozvola, još jedan segment poslovnog ambijenta koji privlači potencijalne investitore. Iz tog ugla posmatrano, iskustvo nemačkog poslodavca u Srbiji moglo bi da posluži kao svojevrsni putokaz za bolje razumevanje zahteva ulagača.
– Naša filozofija je da što više rukovodećeg kadra regrutujemo u sredini u kojoj poslujemo. To je garancija da će zaposleni prihvatiti Drakslmajer filozofiju razmišljanja i poslovanja. Takav pristup podrazumeva, između ostalog, da svaki radnik, a pre svega rukovodioci, provedu par dana radeći u pogonu, odnosno u proizvodnoj hali. Možemo se pohvaliti velikim brojem mladih menadžera, što je jedan od preduslova za visok rast koji naša proizvodnja beleži ne samo u Srbiji već i u ostalim delovima sveta. Veoma je važno da zaposleni budu motivisani da rade. To znači da oni koji pokazuju rukovodeće sposobnosti lako dobijaju priliku da napreduju, recimo u menadžera projekta ili vođu tima – objašnjava Andreas Veber, direktor fabrike Drakslmajer u Zrenjaninu.
Ukazujući na različite instrumente kojima se podstiče razvoj ljudskih resursa, on ističe razgovore sa zaposlenima, kao i godišnju anketu čiji se rezultati detaljno analiziraju. Posebno mesto u poslovnoj filozofiji ove kompanije zauzima timski rad. Veber je u tom kontekstu naveo ponašanje menadžmenta iz centrale u Nemačkoj koji redovno posećuje sve pogone širom sveta kako bi i na taj način dokazali da su na raspolaganju lokalnim radnicima i menadžerima. Osim toga, zaposlenima se nude i razne socijalne pogodnosti, poput organizovanog prevoza, nadoknade putnih troškova, kao i nadoknade za topli obrok, ili dodatka za smenski rad.
– Moglo bi se reći da smo obrazovanjem zaposlenih u Srbiji veoma zadovoljni s obzirom na to da većina majstora i predradnika, osim stručnog znanja, solidno govori engleski ili nemački jezik. Činjenica je da lako dolazimo do kvalifikovanih tehničara i inženjera za rukovanje mašinama, kao i za programiranje i održavanje sistema. Dosta ulažemo u procesni razvoj, menadžment projekte kao i u odeljenje industrijskog inženjeringa, a u razmatranju su i nove visokokvalifikovane aktivnosti kao što je CAD prerada – objašnjava Veber.
Visoke carine
Na pitanje ima li srpsko tržište uslove za razvoj ove vrste industrije, Andreas Veber, direktor fabrike Drakslmajer u Zrenjaninu, odgovara da Srbija raspolaže obrazovanom radnom snagom i da poslovni ambijent podstiče strane investitore na ulaganja. „Ali ono što opterećuje poslovanje Drakslmajera, kao dobavljača u automobilskoj industriji, svakako su visoke carine koje plaćamo kako pri uvozu, tako i pri izvozu robe u Nemačku iako se nalazimo u Slobodnoj zoni“, ističe Veber.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
