Autobuske stanice pred bankrotom

– Opšte uslove poslovanja autobuskih stanica utvrdila je komisija Udruženja za saobraćaj PKS, a tu dominiraju predstavnici velikih prevoznika poput Laste, Niš ekspresa, Jedinstva iz Vranja. Oni takođe upravljaju i autobuskim stanicama u sedištu firmi, ali tu delatnost mogu da dotiraju iz prihoda od prevoza, pa im je isplativo da on bude što jeftiniji. Oni su insistirali na kategorizaciji stanica, i zavisno od broja bodova određuje se koju tarifu možemo od prevoznika da naplatimo za peronizaciju i koliko putnike košta stanična usluga. Prema cenama koje su sada utvrđene, autobus će za dolazak na ćuprijsku stanicu platiti 151 dinar. Lako je izračunati koliki je to prihod ako se zna da imamo oko 50 polazaka dnevno. Broj putnika koji plaćaju peronsku kartu ne može da pokrije pad ovog priliva, tako da ćemo ovoga meseca ostvariti svega 60 odsto od prihoda koji smo imali ranije, što znači da 20 zaposlenih neće više moći da računa ni na minimalnu zaradu koju su do sada primali – kaže za Danas direktor Autobuske stanice u Ćupriji Miroslav Pešić i najavljuje da će 1. juna, kada stupa na snagu novi red vožnje, zaposleni zatvoriti prilaz na perone.

On ističe da se obratio i Skupštini opštine obaveštenjem da stanice uskoro neće biti, a da je i zatražio hitan sastanak Udruženja za saobraćaj u PKS kako bi se ispravile nelogičnosti u tarifi, ali da odgovora još nema. Nije se oglasio ni Ustavni sud, kome su se još pre tri godine obratili inicijativom za utvrđivanje zakonitosti odluke prema kojoj se na nivou PKS određuju cene usluga, a malo je nade da će odgovor stići sada, kada je ta odredba ušla i u zakon.

I druge autobuske stanice potvrđuju da će se od 1. juna naći u problemu, jer dok su do sada, na mala vrata, mogli i da „zaobilaze“ odluke PKS, sada to više neće moći.

– Najveći problem u toj priči je način na koji se vršila kategorizacija autobuskih stanica. Kriterijumi su obuhvatili broj perona, šaltera, zaposlenih, ali presudnu ulogu ima veličina grada u kome se nalazi. To je potpuno nelogično, jer bi cena trebalo da bude u korelaciji sa kvalitetom usluga, a ne sa faktorima na koje ne možemo da utičemo. Tako su stanice u manjim gradovima automatski predodređene za nižu kategoriju, a od toga zavisi i visina tarife koju mogu da naplate – kaže direktor Autobuske stanice u Negotinu Denis Pavličić.

Prema njegovim rečima, pravilima je propisana i cena peronske karte za putnike, pa bi, da se to poštuje, oni koji iz Negotina krenu put Zaječara plaćati 25 dinara, do Paraćina 45 a do Beograda 60 dinara. „Mi ne klasifikujemo tako putnike, jer bilo gde da idu, oni koriste istu staničnu uslugu i kod nas se cena od 30 dinara nije menjala već pet godina“ kaže Pavličić.

Slavoljub Vidosavljević, pomoćnik direktora leskovačke stanice kaže da je stečaj moguć ishod ovakve situacije.

– Mi smo do sada naplaćivali veću peronizaciju nego što je to bilo preporučeno, ali veliki prevoznici koji čine i većinu u Udruženju za saobraćaj PKS, tužili su nas, dobili sporove i sada očekujemo te presude, koje će sigurno uticati na naše poslovanje – kaže Vidosavljević .

U Privrednoj komori Srbije juče nismo mogli da dobijemo potvrdu o načinu na koji se na nivou udruženja utvrđuju cene usluga i da li je reč o kartelskom dogovoru iza kojeg stoji institucija. Hteli smo da pitamo i da li će politika podrške interesima velikih prevoznika dovesti do gašenja autobuskih stanica u svim mestima Srbije gde one ne posluju u sklopu drugih preduzeća. Međutim, kako nas je obavestila Ljubinka Mijanović, savetnik upravo za te poslove u PKS, „izjavu za medije može da da samo sekretar Udruženja, a on je trenutno u Nemačkoj i vraća se u ponedeljak“.