Aviokompanije prozivaju Evrokontrol zbog masovnog odlaganja letova

Avio-kompanija Rajaner se krajem juna izvinila putnicima zbog velikog broja otkazanih letova i prekomernih kašnjenja.

Za samo dva dana, kompanija je zabeležila više od 60 otkazanih letova, dok je svaki treći let Rajanera kasnio.

Prema njihovim rečima, razloge za kašnjenja i otkazivanja letova treba tražiti u Evrokontrolu.

Velika pomeranja unapred definisanih vremena za poletanje i sletanje predstavljaju problem za svaku avio-kompaniju, s obzirom na to da izazivaju nepotrebne materijalne gubitke, a kod putnika stvaraju lošu reputaciju.

Uloga Evrokontrola je da koordinira nesmetano odvijanje avio-saobraćaja u Evropi, uz minimalna kašnjenja i otkazivanja letova, a Rajaner u svom saopštenju navodi da se trenutno taj posao ne obavlja na zadovoljavajući način.

Irska kompanija je na odgovornost pozvala generalnog direktora Evrokontrola Raula Medinu, zahtevajući od njega da objasni zašto evropska kontrola letova nema dovoljan broj zaposlenih i zbog čega se taj nedostatak pravda kvarom opreme u njihovom centru u Mastrihtu.

Kompanija se istim povodom obratila i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, pozivajući je na hitnu reformu kontrole letenja.

I mađarska niskotarifna kompanija Vizer se izvinila putnicima ističući da je zbog loših vremenskih prilika i neadekvatnog upravljanja aerodromskim slotovima evropske kontrole letenja došlo do problema u vazdušnom prostoru starog kontinenta i neredovnosti u avio-saobraćaju Evrope.

Prema njihovom mišljenju, Evrokontrol pokazuje smanjenu sposobnost upravljanja velikim obimom saobraćaja kakav je trenutno u Evropi, što dovodi do značajnih kašnjenja i do otkazivanja letova.

Prema podacima koje daje sam Evrokontrol, prosečno vreme kašnjenja svih letova bilo je četiri
puta veće u 2023. godini u odnosu na 2011. godinu.

To u praksi znači da su tokom prošle godine letovi u Evropi ukupno kasnili 90.000 sati.

Britanska Uprava za civilno vazduhoplovstvo (CAA) u svojim izveštajima navodi da su poremećaji u evropskom avio-saobraćaju tokom 2023. godine bili daleko veći nego pre pandemije.

Na redovnost i realizaciju letova uticale su vremenske prilike, nedovoljan broj zaposlenih u aerodromskim službama i kontrolnim tornjevima, kao i brojni štrajkovi u avio-industriji.

Prema podacima koje pruža CAA, procenat otkazanih letova u 2023. godini bio je 1,8, dok je u 2019. godini iznosio 0,9 – dvostruko manje.

Letovima koji kasne ili su otkazani bavila se i Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj (IATA), koja u izveštaju iz marta tvrdi su se kašnjenja usled nepovoljnih vremenskih prilika značajno povećala u proteklih 12 godina.

U 2023. godini od ukupnog broja letova koji su kasnili, 30 odsto je bilo zbog jakih kiša praćenih gradom, što je povećanje od 172 odsto u odnosu na 2012. godinu, kada je taj procenat iznosio samo 11 odsto.