Azijske berze potonule zbog niskih cena nafte

Tokijski referentni indeks opao je za 6,2 odsto, dok je Sidnej pao za 6,1 odsto. Seul je potonuo 4,4 odsto, a Hong Kong je izgubio 3,9 odsto. Akcije su takođe potonule na Bliskom Istoku u trgovanju u nedelju.

Saudijska Arabija, Rusija i drugi proizvođači nafte prepiru se oko toga koliko da smanje proizvodnju kako bi podstakli cene što je Rusija odbila, a Saudijska Arabija zauzvrat počela da naftu prodaje jefitnije. Zabrinutosti je već bilo na tržištu zbog potencijalnog uticaja epidemije virusa koji je počeo u Kini i poremetio i proizvodnju, i transport i trgovinu.

Zabrinutost se povećala pošto je Italija objavila da izoluje gradove sa oko 16 miliona ljudi, ili više od jedne četvrtine svog stanovništva.

Tai Hui iz J.P. Morgan Aset Manedžmenta je u izveštaju napisao da „izgleda da je saradnja OPEC-a sa Rusijom da podrži cene nafte naišla na veliku prepreku“.

Tokijski Nikei 225 opao je na 19.473,07 nakon pošto je Vlada izvestila da je ekonomija u oktobru-decembru opala za 7,1 odsto, što je gore od prvobitne procene pada od 6,3 procenata godišnjeg rasta. To je bilo prije nego što je virusna epidemija ugasila turizam i putovanja, ali posle povećanja poreza na prodaju, te se umanjo apetit potrošača za potrošnju.

Indeks Hongkonga „Hang Seng“ potonuo je na 25,134.73.

Šangajski kompozitni indeks pao je za 2,2 odsto na 2.967,31. „S.P.-ASKS 200“ u Sidneju pao je na 5.840,70. „Kospi“ u Seulu je opao na 1.950,02.

Referentna „Sirova američka nafta“ pala je za 10,77 USD, ili za čak 26,1 odsto, na 30,49 dolara po barelu u elektronskom trgovanju na Njujorškoj robnoj berzi.

Sirova nafta tipa „Brent“, međunarodni standard, izgubila je 11,44 dolara, ili 25,3 odsto, i spustila se na 33,83 dolara po barelu.

Broj inficiranih virusom koji izaziva bolest COVID-19 premašio je 110.000 širom sveta. Kompanije su pogođene velikim ograničenjima zbog te bolesti.

„Epl“ navodi da će usporavanje proizvodnje „ajfona“ u Kini naštetiti njegovom prodajnom bilansu.

Grupa avioprevoznika kaže da bi prevoznici mogli izgubiti čak 113 milijardi dolara samo od prodaje karata.

Dodajući pesimizam, Kina je u subotu izvestila da je njen izvoz u januaru i februaru opao za 17 odsto, a uvoz smanjen za četiri procenta u odnosu na godinu ranije, pošto je Peking zatvorio fabrike, kancelarije i prodavnice u najoštrijim merama protiv bolesti uvedenim ikada do sada.

Centralne banke širom sveta snizile su kamatne stope. Ali ekonomisti upozoravaju da, iako bi to moglo pomoći da se podstakne potrošnja i korporacija, to ne može ponovo otvoriti fabrike zatvorene zbog karantina ili nedostatka radnika i sirovina.

Investitori iščekuju sastanak Evropske centralne banke u četvrtak, na kojem se očekuje da najavi nove stimulativne mere.

Kineske fabrike koje za čitav svet proizvode pametne telefone, igračke i drugu robu široke potrošnje, postepeno se otvaraju, ali se ne očekuje da se vrate u normalnu proizvodnju bar do aprila. To azijskim susedima Kine otežava uvoz komponenti i sirovina.

Već prošle nedelje akcije na berzama šitom sveta su potonule dok je širenje koronavirusa nateralo države da prate vođstvo Kine nametanjem kontrole putovanja i otkazivanjem javnih događaja.

Vanredno smanjenje od 0,5 odsto ključne kamatne stope u SAD nije uspelo da poništi pad.

Prinos na 10-godišnje državne američke obveznice blagajne, koji je već bio rekordno najniži, opala je sa 0,7na 0,51 odstou petak. Prinos – razlika između tržišne cene obveznice i onoga što će ulagači dobiti ako je zadrže do dospeća, pokazatelj je izgleda ekonomije. Rast tržišnih cena koje izaziva smanjenje prinosa, ukazuje na to da investitori prebacuju novac u obveznice kao sigurno utočište.

„Rizici globalne recesije su porasli“, navodi se u izveštaju kompanije „Mudis Investors Servis“.

„Stalno smanjivanje potrošnje, zajedno s produženim zatvaranjem preduzeća, naštetiće zaradi, pokrenuće otpuštanja i opreteriti raspoloženje investitora“, kaže se dalje.

Na Volstritu je referentni „SiP 500“ u petak pao za 1,7 odsto. „Dau Džouns indastrial averidž“ izgubio je 1,0 odsto, a složeni indeks „Nasdak“ u kojem je veliko učešće tehnoloških kompanija, opao je za 1,9 odsto.