Azotara (ni)je uslov?

Agencija za privatizaciju je sa konzorcijumom litvansko-srpskih investitora raskinula ugovor o privatizaciji Azotare i dobila spor na spoljno-trgovinskoj arbitraži u Beogradu, čiju su nadležnost prihvatile obe strane pri potpisivanju kupoprodajnog ugovora. Pored toga što je Agencija zadržala kupoprodajnu cenu, po odluci arbitraže investitori bi trebalo da joj plate 3,7 miliona evra ugovorene kazne. Odluka arbitraže je pravosnažna, ali investitor je iskoristio još jednu standardnu mogućnost da je ospori, ali i jednu sasvim nestandardnu, sa kojom nadležni organi Srbije još nisu imali iskustva.

Naime, investitor je podneo žalbu na odluku arbitraže Privrednom sudu u Beogradu tražeći da se odluka arbitraže poništi i naša strana smatra da postoji tek teorijska mogućnost da se to i desi.

Međutim, litvanski investitor je prvi strani investitor koji se pozvao i na Sporazum o međusobnoj zaštiti investicija koji je naša država potpisala sa Litvanijom, kao što ga je potpisala i sa mnogim drugim državama u gotovo istovetnom, naša strana ocenjuje, uopštenom tekstu. Litvanski investitor je, pozivajući se na ovaj sporazum, kojim su strani investitori zaštićeni od šikaniranja ili dovođenja u položaj kao da su nedobrodošli, pokrenuo spor pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu. U sporu pred arbitražom u Beogradu tužena strana je bila Agencija za privatizaciju, a u sporu u Vašingtonu tužena strana je država Srbija, koju zastupa pravobranilaštvo i već angažovana advokatska kancelarija. Ovaj drugi spor trebalo bi da bude okončan u junu.

Međutim, Litvanija je jedina država koja nije ratifikovala SSP i ukoliko nezvanično, još jednom podvlačimo nikako zvanično, tu ratifikaciju bude uslovljavala rešavanjem pitanja svojih investitora u Azotaru, pred Srbijom su tri rešenja: da Litvancima i njihovim ovdašnjim partnerima vrati Azotaru, što naša strana ocenjuje kao „nemoguće, nerealno i neoportuno rešenje“, da čekamo ishod spora pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu, ili da se sa Litvancima dogovorimo o nekom trećem rešenju. Danasovi izvori u Beogradu smatraju da je poslednja mogućnost ovog trenutka najrealnija.“Ostalo je da tokom narednih nekoliko nedelja iskomunicira šta Litvanci traže, a da zauzvrat litvanski investitor odustane od spora u Vašingtonu, a litvanski parlament ratifikuje SSP“, kaže Danasov izvor. Litvanci zasad uporno traže da im se vrati kupoprodajna cena.

Prežalili pivaru

Između litvanskih investitora i Agencije za privatizaciju Republike Srbije postojao je spor u vezi sa privatizacijom Beogradske industrije piva, koja je takođe poništena. Ali, tokom ovonedeljnih razgovora u Litvaniji taj spor nije pominjan pošto je prešao u ruke švedskih investitora.