Azotari nema spasa ako gas ne pojeftini 50 odsto

Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, nedavno je izjavio da je na pomolu dogovor o tome da ruski Gasprom tom preduzeću isporučuje gas za hemijski kompleks u Srbiji kao sirovinu a ne energent, čime bi i nabavna cena bila niža. Naš sagovornik ističe da bi u slučaju da do toga zaista i dođe, Azotara i MSK profitirali ali bi do toga došlo na uštrb poslovnih interesa Srbijagasa.

– Pod brojem jedan, postavlja se pitanje da li će Rusi uopšte pristati na takav aranžman i koji je njihov interes da snize cenu gasa. U slučaju da do toga ipak dođe, sasvim je jasno da će u tom slučaju prihodi Srbijagasa biti niži nego što je to sada slučaj. Naime, bez obzira u kom procentu Gasprom smanji nabavnu cenu gasa za hemijski kompleks u Srbiji, jedini način da se sačuvaju sva radna mesta u ta dva preduzeća, pre nego što za njih bude pronađen strateški partner je da im Srbijagas prodaje „plavi energent“ po cenama koje su za 50 odsto niže nego što je to sada slučaj. Ne mogu da tvrdim da bi to stvorilo gubitak Srbijagasu, jer je prodaja gasa hemijskom kompleksu samo jedan segment poslovanja tog preduzeća, ali je definitivno da bi Srbijagas prihodovao manje novca nego što je to sada slučaj – kaže naš sagovornik.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije kaže za Danas da bi smanjenje cene gasa za Azotaru i MSK bio pun pogodak, odnosno da bi veoma značio za državu u ekonomskom smislu.

– Ako bi se takav dogovor postigao, nabavna cena gasa bi bila niža. Preduzeća u hemijskom sektoru u Srbiji uglavnom imaju zastarelu tehnologiju, što uvećava cenu njihovih proizvoda. Sa nižom cenom gasa omogućila bi se jeftinija proizvodnja, a samim tim i veća zarada što bi delovalo blagotvorno na poslovanje tih preduzeća i zadržavanje svih radnih mesta u njima – navodi Vuletić.

On takođe smatra da bi Srbijagas trebalo malo da zalegne, odnosno da se odrekne trgovačke marže ali ne smatra da bi to predstavljalo problem.

– Stvar treba sagledavati šire, odnosno šta je državni interes u određenom trenutku. S obzirom da je cilj države da hemijski kompleks preživi a da je ona istovremeno vlasnik Srbijagasa, te da to preduzeće neće propasti ako se odrekne trgovačke marže u slučaju Azotare i MSK, to je moguće uraditi. Smanjenjem prodajne cene gasa sprečila bi se i mogućnost stvaranja novih dugovanja tih preduzeća prema Srbijagasu. Ne treba smetnuti sa uma da najveći problem u ovoj godini za poslovanje tog preduzeća predstavlja novonastali dug Azotare od 2,3 milijarde dinara i MSK u iznosu od milijardu dinara – kaže Vuletić. Uz to, nadležni u Srbiji procenjuju da je gubitak Azotare između 25 do 30 miliona evra, kada se odbiju amortizacije i drugi sporedni troškovi, a da bi se u slučaju snižavanja nabavne cene gasa mogao u potpunosti eliminisati, a preduzeće bi moglo da nastavi normalno da funkcioniše. U slučaju da do toga ipak ne dođe, prognoze vlasti za opstanak te fabrike nisu ni malo optimistične.

Vuletić ističe i to da cene po kojima Srbijagas dobija „plavi energent“ od Rusa nisu visoke. Srbijagas u ovoj godini nije izlazio sa podacima o nabavnoj ceni gasa (u 2016. godini iznosila je 138 dolara za 1.000 kubnih metara). S obzirom da je Bajatović izjavio da cena gasa za Srbiju nije povlašćena u odnosu na druge zemlje regiona i Evrope a da je prosečna cena gasa po kojoj Gasprom prodaje „plavi energent“ zemljama „Starog kontinenta“ 180 do 190 dolara za 1.000 kubnih metara, sasvim je jasno da se cena koju plaća Srbija kreće u tim okvirima. Vuletić ističe da je ta cena adekvatna, odnosno da nije problematična na bilo koji način jer je se može izdržati. Takođe, Srbijagas uživa povlasticu da ne plaća penale u slučaju kada ne preuzme sve naručene količine gasa, što nije slučaj sa drugim zemljama koje kupuju gas od Gasproma.

Srbija postaje tranzitni čvor za isporuke gasa?

Zahvaljujući tome što je nedavno u Moskvi potpisan sporazum kojim je ruska strana odobrila Srbiji da gas koji dobija iz te zemlje ima pravo da distribuira drugim državama, Srbijagas može postati izvoznik „plavog energenta“. Naime još od ranije Srbija ima mogućnost da od Gasproma preuzme maksimalno pet milijardi kubnih metara gasa. Taj ugovor je na snazi do 1. januara 2022. godine. Srbiji je inače za normalno funkcionisanje domaćinstava i privrede u ovom trenutku potrebno oko dve milijarde kubnih metara gasa dok bi sve ostale količine mogle da budu ustupljene drugim državama u regionu. Drugim rečima, Srbijagas može da postane i izvoznik ruskog gasa. Na taj način bi Srbija inkasirala znatna novčana sredstva od tranzitne takse. Da bi se to ostvarilo potrebno je prethodno izgraditi odgovarajuću gasnu infrastrukturu, a stručna javnost tvrdi da nije reč o velikoj investiciji, to jest da Srbijagas može da obezbedi sredstva za takav poduhvat.