Bačka Topola: Paorima zbog suše umanjena naknada za samodoprinos

Poljoprivrednici će tako mesni samodoprinos po osnovu prihoda od poljoprivrede i imovine za tekuću godinu plaćati po formuli 50 odsto utvrđene tromesečne prosečne cene merkantilne pšenice na novosadskoj Produktnoj berzi, odnosno 15,80 dinara po kilogramu, navodi subotički portal Magločistač.

U obrazloženju Komisije je navedeno da će proizvodna 2021/2022. godina ostati upamćena kao izuzetno nepogodna za ratarsku proizvodnju zbog velikog nedostatka padavina tokom proleća i leta i izuzetno visoke temperature, što je rezultiralo umanjenjem prinosa svih ratarskih kultura.

Komisija je u svom izveštaju analizirala ovogodišnju količinu padavina i prosečne temperature vazduha, te ih je upoređivala sa ranijim godinama.

Tako je uočeno da je temperatura vazduha tokom cele godine, osim u aprilu, bila viša od proseka, a u avgustu za čak 4,2 stepena, dok su padavine svakog od prvih osam meseci ove godine bile u deficitu – sumirano do 19. avgusta u minusu za 244,4 litra po metru kvadratnom.

Najveću štetu su pretrpeli soja i kukuruz kod kojih su ratari prijavljivali gubitke i do 80 odsto. Slede lucerka, suncokret i šećerna repa čiji je rod manji za 42 do49 odsto, potom uljana repica sa prosečnim umanjenjem roda za 30 odsto, dok su ječam i pšenica podbacili u proseku za 25, odnosno 24 procenta.

Kako je navedeno, podaci koji su analizirani su dobijeni iz Poljoprivredne stručne službe, obilaskom terena i anketiranjem 150 poljoprivrednih proizvođača sa teritorije opštine Bačka Topola.

U Izveštaju komisije zaključuje se da su najveću štetu ove proizvodne godne pretrpeli prolećni usevi.

„Ovakvo stanje će za posledicu imati dodatno opadanje rentabilnosti ratarstva, gde na pojedinim parcelama prihodi neće pokriti ni troškove proizvodnje“, navodi se u izveštaju.

Takođe, komisija smatra da će se stanje loše odraziti i na stočarsku proizvodnju u ovoj opštini.

„Visoke cene ratarskih proizvoda poskupljuju i umanjuju rentabilnost stočarske proizvodnje, pa je u toku značajno smanjenje stočnog fonda, a to ostavlja dubok trag kako u celokupnoj poljoprivredi, tako i u industriji i ekonomiji“, dodaje se.

„Kada takvu meru pomoći pretvorimo u brojke, onda dobijemo nula. To ne pokriva ni 0,01 posto štete koju su ove godine pretrpeli poljoprivredni proizvođači iz Bačke Topole tako da smatram da je takav potez čisto zamazivanje očiju javnosti i onih koji se ne razumeju u poljoprivredu, i da samo izaziva veći bes samih poljoprivrednika“, ocenio je za Magločitač predsednik Udruženja odgajivača svinja iz Bačke Topole, Čaba Mikuška.