Bajatović: Gas će poskupeti jednom ili dva puta do kraja godine

Ona je istakla da su u takvim uslovima obezbeđene dovoljne količine gasa u skladištima u Mađarskoj i Srbiji, veće rezerve naftnih derivata nego u 2021. i cene električne energije koje su i pored povećanja i dalje među najnižim u regionu čime je sačuvana konkurentnost privrede i privlačnost za investicije.

Da bi prikazala koliko je finansijski udarac bio veliki ona je uporedila cene po kojima je EPS prodavao struju.

„U maju 2021. godine, pre rata u Ukrajini, EPS je formirala cenu za industriju na 60 evra za megavatčas. U julu 2022. električna energija na berzi je bila 372 evra za megavatčas, a u tom trenutku u Srbiji po preporuci vlade, EPS je privredi prodavao po pet puta nižoj ceni, po 70 evra po megavatčasu“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, da bi se pripremili za narednu zimu, pred nama je još mnogo posla.

„Posvetićemo posebnu pažnju dugogodišnjim problemima, neinvestiranju u proizvodnju uglja, neinvestiranju u OIE, potrebi za unapređenjem energetske infrastrukture, produktivnosti energetskih preduzeća i neefikasnosti u potrošnji energije“, rekla je Đedović na panelu.

Ona je rekla da su prioriteti Ministarstva povećanje kapaciteta za proizvodnju električne energije, obezbeđenje domaće potrošnje, povećanje broja ruta i snabdevača energijom i održanje sigurnosti snabdevanja.

Ministarka je najavila i dugo odlagane reforme energetskog sektora kako bi se povećala efikasnost EPS-a, Elektrodistribucije i Srbijagasa.

„Cilj je da sva preduzeća posluju profitabilno, da budu kičma energetskog sistema i budućeg privrednog razvoja“, napomenula je ona.

Što se tiče naredne zime, Đedović je istakla da se ubrzano radi na izgradnji gasne interkonekcije sa Bugarskom, kao i jačanje gasifikacione mreže.

„Nastavićemo da razgovaramo o popunjenosti skladišta u Mađarskoj. Radimo na završetku TE Kostolac B3, koja bi trebalo da se završi ove godine. To je dodatnih pet odsto kapaciteta elektroprivrrede i to je nov, moderan, čist sistem koji će pomoći u energetskoj tranziciji“, rekla je Đedović.

Ona je takođe rekla da će u narendih nekoliko meseci biti održane i aukcije za obnovljive izvore energije.

Ministarka je najavila i promene zakona o OIE, završetak nacionalnog energetskog i klimatskog plana, a menjaće se i zakon o energetici.

„Ovo će biti godina enegetskih reformi. Koliko god promene bile bolne i koliko god da iziskuju vreme, one su neminovnost“, poručila je Đedović.

„Energija je najskuplja kada je nema“, rekao je Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, ukazujući da bi bila katastrofa u privredi da su cene struje i gasa prebačene na korisnike.

On je najavio „jedno ili dva povećanja“ cene gasa do kraja godine, napominjući da je nabavna cena energenta za Srbijagas 727 dolara, bez troškova, a da Srbijagas prodaje gas po 396 dolara.

„I dalje neće biti tržišne cene, ali je po ovim cenama nemoguće poslovati, posebno i ako se traži investiranje, posebno u zalihe“, rekao je Bajatović dodajući da je odobreno 800 miliona dolara za Srbijagas u budžetu, „što nije puno po ovim cenama, ako želite socijalnu politiku i investicije u zalihe“.

Bajatović se osvrnuo na dostupnost gasa iz različitih pravaca. Pored cevi iz Mađarske kroz koju je trebalo da dolazi ruski gas preko Ukrajine, on je istakao da je važno za Srbiju da može da računa na gas iz Turskog toka.

„Možemo da računamo na neke količine iz Azerbejdžana, ali problem je što oni traže ugovore na 10-15 godina. Treba reći i da izvoz gasa iz Azerbejdžana direktno zavisi od uvoza gasa iz Rusije. Ako ako hoćemo da računamo na gas iz Azerbejdžana i LNG iz terminala u Aleksandropulosu moramo da proširimo kapacitete gasovoda Niš-Beograd“, objasnio je Bajatović.

On je istakao da je u skladištu u Banatskom Dvoru ostalo 296 miliona kubnih metara gasa i da je moguće povećati kapacitet za 200 miliona kubika, a da je u Mađarskoj ostalo oko 200 miliona kubika, što znači da faktički imamo pokrivenu potrošnju u zimskoj sezoni.

Takođe, direktor Srbijagasa je rekao da ako se nastavi proizvodnja struje u TE-TO Pančevo da će biti potrebne dodatne količine od Gasproma.

Direktor Mesergasa Ernst Bode istakao je da pre krize cena struje nije bila najniža u Evropi, ali da je vođena pametna politika kada je nastupila kriza, kada je faktički ograničeno prelivanje poskupljenja struje na krajnje korisnike.

On je kritikovao sistem formiranja cena struje u EU koji je povezan faktički sa cenom gasa.

„Oni koji prave struju iz OIE napravili su neverovatan novac. Da nismo imali hedžing, za struju bismo plaćali više nego što su ukupni prihodi. Jedna kompanija nije imala hedžing i od zdrave, profitabilne kompanije došla je pred bankrot zbog cena energije“, rekao je Bode dodavši da je odgovor bio dvostruko povećanje cena ili prekid snabdevanja.

„Zahvalan sam zemljama kao što je Srbija koja to presekla“, poručio je on.

Nikola Pontara, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, poručio je da Srbija ne može da ostane „braon“, odnosno na fosilnim gorivima i da mora da postane zelena.

Prema izveštaju Svetske banke, uvođenje karbonskih taksi značilo bi dodatne prihode za budžet od 0,7 do 1,4 odsto BDP-a godišnje.

„Prosečna srpska firma je na jednoj trećini efikasnosti u odnosu na prosečnu EU firmu, a emisije gasova proizvodnje su 2,5 puta veće. Ako Srbija ostane „braon“ to znači veće prepreke pristupu EU, teži pristup finansijama, produktivnost bi nastavljala da pada, bili bi ranjiviji za tranzicione rizike. Ako bude išla u zelenu tranziciju moći će da računa na fondove EU, stvarala bi zelene poslove i ekonomija bi postala otpornija na rizike“, istakao je Pontara.

On je poručio i da energetski sektor u sadašnjem stanju može biti sistemski rizik za javne finansije.

„To smo videli prošle godine kada je 2,5 odsto BDP-a dato za pokriće gubitaka u državnim preduzećima u energetskom sektoru. Srećom Srbija je imala rezerve i mogla je da se zaduži na međunarodnom tržištu. Podržavamo vladu u nameri da sprovede reformu u energetskom sektoru“, poručio je on.

Goran Stojilković, predsednik Naftnog komiteta Srbije i zamenik direktora u NIS-u, istakao je da snabdevanje naftom i derivatima poručio je da je u naftnom sektoru kriza od četvrtog kvartala 2019. godine, ali da je snabdevanje kod nas stabilno.

„Isporuka brodovima je u redu, cevovodi su u odličnom stanju, a rafinerijska prerada u Pančevu radi bez problema. Tržište naftnih derivata raste i ne vidim nikakve probleme narednih nekoliko godina“, rekao je on, dodajući da bi bilo dobro napraviti naftovod ka Grčkoj.