Bajec: Promeniti obračun penzija

Kao profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i specijalni savetnik u Ekonomskom institutu, on ističe da je u prethodnom periodu bilo logično što se i Srbija, kao i druge države, pojačano zaduživala.

„U vanrednim okolnostima, kao što je sada slučaj, mnoge zemlje su značajno povećale javni dug, kako bi iz budžeta pomogle privredi i stanovništvu da lakše prebrode veliku krizu izazvanu pandemijom“, podsetio je Bajec.

Kako je objasnio, to je uradila i Srbija i time doprinela manjem padu ekonomske aktivnosti u 2020. godini, uz očekivanje značajnog porasta BDP u 2021. godini, ali je ipak došlo vreme da se razmišlja i o granici zaduživanja.

Upitan da li su trenutno važnije kapitalne državne investicije ili nivo javnog duga, on je odgovorio da je zaduživanje zemlje, u cilju izgradnje i modernizacije saobraćajne, energetske i druge infrastrukture apsolutno prihvatljivo.

„Efekat je dvostruko pozitivan na porast bruto domaćeg proizvoda. Prvo, u procesu same izgradnje infrastrukturnih objekata, a zatim, indirektno, kroz rast proizvodnih i uslužnih aktivnosti, veću zainteresovanost za priliv inostranog kapitala i aktiviranje domaćih investicija“, rekao je Bajec.

Prema njegovoj oceni, glavni problem su niska efikasnost ulaganja, često nejasne procedure u vezi izbora izvođača radova, slab nadzor, visoke i često nedovoljno obrazložene cene radova i uvoza opreme. S druge strane, on podržava ideje da se postojeća formula za usklađivanje penzija unapredi i obrazlaže da je važeća „švajcarska formula“ usklađivanja penzija sa rastom plata 50 odsto i rastom cena 50 odsto prihvatljivo, ali ne i dovoljno dobro rešenje.

„Dolazi, naime, do primetnog zaostajanja penzija za rastom plata, odnosno, do smanjivanja učešća penzija u ukupnom bruto domaćem proizvodu, čime se ugrožava nivo penzija kao ekonomske i socijalne kategorije“, ukazao je Bajec.

Prema njegovom uverenju, zato je potrebno, pored švajcarske formule, uvesti dodatni zaštitni mehanizam kojim se predviđa da odnos prosečne penzije u odnosu na prosečnu platu bude uvek bar 50 odsto, odnosno da učešće penzija u BDP ne bude manje od 10 do 11 procenata.

„Inače, apsolutno podržavam i predlog da se za sve starije od 65 godina bez prihoda ili staža obezbedi takozvana socijalna penzija, koja bi se finansirala iz budžeta, a što kao praksa već postoji u većem broju zemalja“, naglasio je Bajec.

Kada je u pitanju monetarna politika Srbije, on ističe kao dobru odluku Izvršnog odbora NBS da već neko vreme drži referentnu kamatnu stopu na nivou od jedan odsto.

O njenom povećanju, kako je ocenio, trebalo bi razmisliti ukoliko bi se domaći nivo cena u dužem periodu kretao oko gornje granice, od 4,5 odsto.

„Naravno, treba pratiti i prilagoditi se eventualnim promenama kamatne politike Evropske centralne banke, s obzirom na visoku ekonomsku i finansijsku povezanost naše privrede sa EMU i EU“, napominje Bajec. On smatra da je uvek bilo jasno i da izvoznicima odgovara „slabiji“, a uvoznicima „jači“ dinar, jer u prvom slučaju stimuliše veći izvoz, a u drugom uvoz.

Primedbe na nivo kursa dinara su se uvek, kako kaže, kretale u ta dva pravca, zavisno ko ih iznosi. Činjenicu da je kurs dinara do te mere stabilan, da je odnos domaće valute i evra identičan kao pre godinu dana vidi kao dobru vest. „Sadašnja politika deviznog kursa pokriva oko 80 odsto uvoza. U tom smislu, nisam siguran da bi eventualno slabljenje dinara, bez drugih mera, značajnije i trajnije poboljšalo spoljnotrgovinski bilans zemlje“, rekao je Bajec. Za to su, kao je naglasio, potrebne strukturne promene izvozne privrede, koje bi omogućile značajan porast produktivnosti, posebno u prerađivačkoj industriji.

„Time bi se poboljšala međunarodna konkurentnost srpske privrede, ostvario spoljnotrgovinski suficit, a Srbija bi postala manje zavisna od drugih izvora deviznog priliva, kao što su direktne strane investicije, doznake i slično“, precizirao je Bajec. Na pitanje kako, kao stručnjak koji je učestvovao u pripremi više paketa ekonomskih mera države, gleda na današnje poslovanje državnih firmi, on je primetio da se u ovom segmentu Srbija razlikuje od drugih država.

„U mnogim zemljama veliki energetski, saobraćajni, komunikacijski i drugi sistemi su u javnoj svojini i efikasno funkcionišu i dobro posluju.

Razlog je dobar menadžment, jasno definisani odnosi sa državom i ekonomski opravdane cene javnih proizvoda i usluga“, rekao je Bajec.

Kako je protumačio, „u Srbiji svega toga nema, forsiraju se partijski kadrovi, bez dovoljno menadžerskih znanja i iskustva, vodi se ekonomski neopravdana politika zapošljavanja iz socijalnih razloga, vodi se politika niskih cena, a odnosi države sa javnim preduzećima nisu postavljeni na jasnim principima i pravilima“.

Ipak, na pitanje da li je, u tom slučaju, bolje državne firme privatizovati, on je odgovorio negativno, jer nije siguran da bi neka zbrzana i neselektivna privatizacija javnih preduzeća iz korena promenila postojeću situaciju.

„Pre postepene privatizacije, država treba da uvede red i disciplinu u rad javnih preduzeća, iskoreni korupciju, dovede profesionalni i dobro plaćen kadar na rukovodeće položaje, da socijalnim programom rešava problem viškova zaposlenih i izvrši neophodnu korekciju cena proizvoda i usluga javnog sektora“, zaključio je Bajec.