Balkan – žrtva gasnog rata Rusije i Ukrajine

Evropska unija sa strepnjom posmatra novi spor oko gasa između Rusije i Ukrajine. Pozivajući se na iskustva iz prethodnih konflikata 2006. i 2009 godine, kada je Rusija zavrnula ventil, Brisel je ponudio pomoć u rešavanju problema. I Berlin je zabrinut: „U interesu je Evropske unije, isto kao i Rusije i Ukrajine, da ove dve zemlje budi pouzdani partneri po pitanju snabdevanja gasom“, rekao je portparol nemačke vlade Štefen Zajbert.

Krajem februara, arbitražni sud Trgovačke komore u Stokholmu doneo je presudu u sporu između ukrajinskog Naftogaza i ruskog Gazproma. Sud je naložio Gazpromu da plati kompenzaciju of 2,56 milijardi dolara jer je iz Rusije stiglo manje gasa nego što je dogovoreno. Ukrajinske vlasti su već počele sa zaplenom Gazpromove imovine u Ukrajini.

Gazprom je najavio žalbu, a još ranije su pomenuli da će otpočeti proces raskida svih ugovora sa Naftogazom. Ukrajinci su na to odgovorili da Gazprom ne može da prekine snabdevanje i tranzit gasa dok ugovor ne istekne sledeće godine.

Rusija je veoma brzo reagovala na presudu iz Stokholma i zapretila da će prekinuti snabdevanje, kaže Klaudija Kemfert, ekonomistkinja koja prati energetiku u Nemačkom institutu za ekonomska istraživanja.

„Tu sigurno ima političkih motiva“, kaže ona za DW. „Gas se ponovo koristi kao političko oružje. To gledamo već mnogo godina.“

Jerg Forbrig iz američkog trusta mozgova Nemački Maršalov fonda ističe da niko ne želi novu eskalaciju sukoba između Ukrajine i Rusije. „Berlinu sad najmanje treba da se ovaj konflikt proširi na energetiku i da to direktno pogodi Evropu“, dodaje on.

Nemačka dobija gas direktno iz Rusije – planira se i Severni tok 2

Ruski gas je jako važan za Nemačku, kaže Forbrig, međutim najveći deo ruskog gasa više ne dolazi preko ukrajinskih gasovoda. Energent u Nemačku poslednjih godina mahom stiže preko Severnog toka kroz Baltičko more, kao i preko gasovoda Jamal gasovoda koji vodi kroz Belorusiju i Poljsku. „Snabdevanje preko Ukrajine ne igra tako važnu ulogu, makar kad se radi o nemačkim potrošačima i nemačkom tržištu“, tvrdi Forbrig.

Prošle godine Nemačka je potrošila rekordnu količinu od 53 milijarde kubnih metara ruskog gasa. Rusija snabdeva 40 odsto ukupne količine potrošnje u Nemačkoj. Forbrig podseća da se Berlin u dobroj meri oslanja i na gas iz Norveške i Holandije.

Međutim, balkanske zemlje zavise od ukrajinskog gasovoda. Prethodni sukobi oko gasa pokazuju da bi stanovnici Balkana pretrpeli najjači udar. Posebno su ugrožene Srbija, BiH, Makedonija, Bugarska i Rumunija. „Ove zemlje se gotovo u potpunosti snabdevaju ruskim gasom koji stiže preko Ukrajine“, dodaje ovaj stručnjak. Za razliku od Nemačke – nemaju drugih mogućnosti.

Čak je i Slovačka u velikoj meri zavisna od ukrajinskog gasovoda. Ipak, u centralnoj Evropi gasovodne mreže su već dobro povezane jedna sa drugom. „Slovačka i Austrija mogu da dobave ruski gas nekim drugim putem“, kaže Forbrig.

Ukrajinski stručnjaci su ubeđeni da novi rat oko snabdevanja gasom između Moskve i Kijeva neće praviti probleme ljudima u Evropskog uniji. Samo oko polovine ruskog gasa stiže preko Ukrajine, kaže za DW Oleksander Čaršenko iz Ukrajinskog centra za istraživanje energije. Zemlje u istočnoj i jugoistočnoj Evropi mogu izbegnu neprijatnosti ako se oslone na druge snabdevače i alterantivne načine isporuke.

„Najnoviji potezi Gazproma pokazuju Evropljanima da njihovi napori da diverzifikuju snabdevanje u EU nisu bili uzaludni“, kaže Čaršenko.

Mihajlo Hončar iz Kijevskog Centra za globalne studije „Strategija XXI“ smatra da bi prekid snabdevanja kroz Ukrajinu samo naškodio Gazpromu. Još uvek nema dovoljno kapaciteta da se zaobiđe ukrajinski gasovod, kaže on.

„Uprkos želji da se kazni Naftogaz, neće biti novog rata oko gasa“, tvrdi on, jer je za Moskvu bitno da održi imidž pouzdanog snabdevača. Sukob oko gasa bi poljuljao kredibilitet Gazproma u očima evropskih mušterija.