Balkans Property Forum 2018: Srbija sve privlačnija stranim investitorima 1Foto: BPF

U narednih nekoliko godina mogu se očekivati ozbiljna ulaganja stranih investitora na tržištu nekretnina jugoistočne Evrope, a posebno u Srbiju, zaključeno je na međunarodnoj konferencije o nekretninama “Balkans Property Forum 2018”, koju su organizovali Property Forum i Kraljevski institut ovlašćenih procenitelja (RICS) u Beogradu.

Forum je okupio više od 150 stručnjaka iz oblasti trgovine nekretninama, a glavne teme su bile trendovi i inovacije koje utiču na budućnost nekretnina sa fokusom na zemlje Balkana.

Nebojša Nešovanović, direktor odeljenja procena za Jugoistočnu Evropu, kompanije CBRE je ovom prilikom izjavio da je Balkanski region postao vrlo interesantan investitorima kada su svi ostali regioni postali preskupi.

Kada su u zemljama centralne i istočne Evrope cene došle gotovo na nivo zapadne Evrope, otvorio se prostor za jugoistočnu Evropu, posebno Sloveniju Hrvatsku, Bugarsku i Srbiju. Prema njegovim rečima iako nije članica EU Srbija je jako interesantna stranim investitorima zato što je dovoljno velika i zato što ima nedovoljno razvijeno tržšte nekretnina.

– Nedostaju različiti objekti poput tržnih centara, kancelarijskih prostora, ali i stambenih zgrada. Mi smo, poslednji koji razvijamo tržne centre, svi ostali gradovi završili su razvoj tržnih centara pre sedam ili osam godina. U Beogradu se trenutno grade tri tržna centra, a imajući u vidu kupovnu moć građana na godišnjem nivou za dobra koja se nude u tržnim centrima, verovatno ima prostora za još jedan – naveo je Nešovanović i dodao da iako investitori ulaze polako i u stambenu gradnju to još uvek nije dovoljno.

– Ne gradi se dovoljno stanova u Beogradu. Potražnja je mnogo veća od ponude, a to diktira i cenu kvadrata. U poslednje tri godine cene su skočile za 30% do 40%. I dalje su tradicionalno najskuplji kvadrati na Dedinju, Vračaru i u centru, ali raste cena kvadrata i na Novom Beogradu i trenutno dostiže 2.500 evra. Stanovi u novogradnji se rezervišu u pretprodajnoj fazi (pre izdavanja građevinske dozvole), a kupci su keš kupci, ljudi iz dijaspore, ljudi koji imaju uspešne biznise i žele da uložu u nekretnine – pojasnio je Nešovanović i naglasio da kreditni kupci gotovo da nemaju šansu da dođu do novogradnje u Beogradu.

Međutim, želja i odluka za investiranjem, obezbeđena sredstva i odabrana lokacija nisu dovoljni da investitori budu uspešni. I dalje se u ovom delu Evrope susreću sa neprilagođenim zakonima, sporim pravnim i birokratskim procedurama, pravnom nesigurnošću i često političkim tenzijama poručeno je sa panela međunarodnih investitora koji su se okupili na Forumu.

Koliko je Srbija radila na poboljšanju investicione klime u poslednje 4 godine i šta je još potrebno uraditi pojasnila je Danijela Ilić, predsednik Udruženja nacionalnih procenitelja Srbije.

– U Srbiji je od 2014. do danas urađeno dosta na reformi zakona kako bi se što više usaglasili sa regulativom Evropske Unije, posebno kada su u pitanju: pravna sigurnost investitora, pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, rešavanje pitanja nelegalnih objekata, objedinjene elektronske procedure za izdavanje građevinskih dozvola, upisa nekretnina u katastar nepokretnosti, promet nekretnina i uspostavljanje profesije javnih beležnika, efikasniji izvršni postupci…. Pristupanje EU svakako bi donelo još više investicija, ali ima još dosta da se radi na unapređenju pravne sigurnosti u smislu efikasnijih sudskih sporova i skraćenje njihovog vremena trajanja, eliminisanje korupcije na svim nivoima. Potrebno je reformisati i poresku administraciju, uvesti elektronsko poslovanje, ali i reformu poreskih propisa tako da budu jasni i nedvosmisleni. Žalbeni postupci nisu dovoljno jasni i transparentni i potrebno ih je opisati korak po korak i uvesti mogućnost da stručno lice kao savetnik, učestvuje na strani onoga koji se žali. Uopšte, većina zakona i propisa u minimalnoj meri opisuju žalbeni sistem korak po korak, što je vrlo značajno i podiže transparentnost, a takođe i dodaje na pravnoj sigurnosti – objasnila je Ilić i naglasila da svi investitori koji žele da investiraju u nekoj zemlji uvek razmišljaju i o izlaznoj strategiji, iz tog razloga je važno rešavanje svih navedenih preostalih zadataka.

PropTech

Ključno pitanje svih panela bile su inovacije, jer nove tehnologije velikom brzinom menjaju pravila igre u industriji nekretnina. Kako se menjaju navike i želje kupaca tako je potrebno menjati i proces kreiranja i upravljanja nekretninama u budućnosti. PropTech (imovinska tehnologije) nudi alate koji menjaju način projektovanja, izgradnje, upravljanja i prodaje nekretnina. Najvažniji od ovih alata su: virtuelna realnost (VR) i povećana realnost (AR), robotika, blockchain, smart zgrade, dronovi, 3D štampanje, autonomna vozila. Uz pomoć ovih alata potencijalni kupci mogu videti kako nešto izgleda čak i pre nego što je izgrađeno. Na taj način kupac donosi brzu i zadovoljavajuću odluku.

Digitalizacija je prisutna svuda i prema podacima iznetim na Forumu 44% poslova sa nekretninama u Jugoistočnoj Evropi trenutno može biti automatizovano. Veštačka inteligencija može pomoći u razumevanju navika potrošača, a korišćenjem ovih podataka programeri mogu stvoriti „pametne“ zgrade. Promena korisničkih navika će pretvoriti tržne centre u centre za zabavu, a oni koji koji grade kancelarijski prostor, moraće uzeti u obzir činjenicu da za mnoge poslove u budućnosti neće biti potrebni tradicionalni radni prostori – kancelarije. Novi oblik radnog prostora – coworking će se razvijati velikom brzinom, jer je to potreba novih generacija. Y i Z generacije već sada pokazuju želju da rade i stvaraju u drugačijem radnom okruženju i to će se morati uzeti u obzir.

Digitalizacija menja sve i oni koji se bave nekretninama bi trebalo i te kako da se uključe u proces. PropTech je tek deo procesa kada je reč o digitalizaciji tržišta nekretnina i ono što je ključno jeste da ljudi koji danas donose odluke moraju da menjaju način razmišljanja, a ne samo da uvedu novu tehnologiju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari