Balkanska gibanja "bez granica"

Bugari protestuju protiv privatizacije nacionalne železnice, visokih cena i nezaposlenosti, u Makedoniji opozicija negoduje protiv režima premijera Nikole Gruevskog, dok građani zbog imenovanja bivšeg komandanta Oslobodilačke nacionalne armije (ONA) Talata Džaferija za ministra odbrane, a radnici propalih preduzeća na severu Crne Gore izrazili su nezadovoljstvo protiv vlasti koju krive za korupciju i tešku situaciju. To pokazuje da talas nezadovoljstva ne bira da li je neka zemlja članica Evropske unije ili želi da postane, već da se posledice ekonomske i krize u evrozoni i te kako još osećaju.

Februarske demonstracije u Sofiji i drugim većim gradovima Bugarske u kojima su građani zahtevali suzbijanje korupcije, smanjenje cene struje kao i pravljenje strategije za pomoć najsiromašnijim, dovele su do toga da premijer Bojko Borisov podnese ostavku bugarske vlade. Vanredni izbori biće održani 12. maja ove godine.

Međutim tu nije kraj. Novo nezadovoljstvo građana izraženo je demonstracijama u Sofiji i Varni zbog odluke privremene vlade da privatizuje najprofitabilniji sektor nacionalnih železnica – kargo transport. Hiljade demonstranata blokiralo je prilaze železničkim stanicama, pruge i puteve na jugozapadu Bugarske. Vlasti tvrde da su na takav potez prinuđene kako bi izmirili dugove te kompanije. S druge strane, demonstranti smatraju da je za takvu situaciju isključivo krivo rukovodstvo železnice. Njima su se pridružili i rudari, kao i zaposleni u elektranama, a tri osobe su se zapalile tokom protesta u Sofiji, uperenim protiv monopola, visokih cena, sve većeg siromaštva i nezaposlenosti. Građani su takođe razočarani zbog loših rezultata u borbi protiv korupcije. Tokom protesta građani su nosili transparente sa natpisima „Bugarska, probudi se“, „Železnica nije na prodaju“ i „Mafija“.

Nezadovoljstvo je u gotovo isto vreme pogodilo i susednu Makedoniju. Još od početka godine opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) i njegovi partneri okupljeni u Koaliciju „Savez za budućnost“ počeli su sa organizovanjem protesta širom države, kao vrstu otpora protiv režima premijera Nikole Gruevskog. Takođe, u nedavnim incidentima tokom protesta ispred zgrade Vlade u Skoplju, zbog imenovanja bivšeg komandanta Oslobodilačke nacionalne armije (ONA) Talata Džaferija za ministra odbrane, povređeno je nekoliko građana, ali i pripadnika policije. Narednog dana su građani albanske nacionalnosti organizovali kontramiting, te pokušali da dođu do zgrade makedonske vlade, ali ih je policija u tome sprečila.

Inače, politička kriza u Makedoniji počela je u decembru prošle godine, kada je u Sobranju usvojen budžet za 2013, a obezbeđenju je naređeno da iz zgrade izbaci opozicione poslanike koji su pokušali da spreče usvajanje tog dokumenta. Opozicija je odmah nakon izlaska iz parlamenta počela sa blokadama ključnih saobraćajnica u zemlji, kao meru otpora protiv Gruevskog.

Kada je reč o još jednom južnom susedu Srbije, početkom marta, radnici propalih preduzeća u Bijelom Polju demonstrirali su protiv vlasti kako bi ukazali na tešku socijalno-ekonomsku situaciju u tom delu Crne Gore. Simboličnom ćutnjom, u pet minuta do 12 sati, nezadovoljni radnici Lenke, Prve petoljetke i Univerzala, ispred zgrada Tužilaštva i Privrednog suda u Bijelom Polju, organizovali su 5. marta okupljanje kao podsećanje na isti datum prošle godine kada je održan do sada najveći protest na severu Crne Gore.

– Radnici, stanite u svojim firmama pet minuta, studenti, đaci, ustanite u svojim učionicama, građani, stanite na ulicama i u svojim domovima, i svi ćutite pet minuta, da svi zajedno ukažemo na tešku socijalno-ekonomsku situaciju na sjeveru i njegovu zapostavljenost, poručila je bivša radnica Lenke Sadeta Ćokrlija i naglasila da se i ćutanjem može dići glas.

I članovi Samostalnih sindikata Rudnika boksita u Nikšiću nezadovoljni su zbog neisplaćenih zarada. Oni su 13. marta uputili zahtev Vladi Crne Gore da im obezbedi pozajmicu za isplatu dve zarade. Takođe, i grupa oko 100 radnika ovog rudnika početkom marta blokirala je upravnu zgradu zbog neisplaćene septembarske i oktobarske zarade

Republika Srpska i Hrvatska

U Republici Srpskoj, tačnije u mestu Bratunac, početkom meseca tridesetak radnika preduzeća „Tehnički Remont“ protestovalo je ispred kapije ove firme tražeći od rukovodstva uplatu neisplaćenih primanja, povezivanje radnog staža i brži proces privatizacije. Dugovanja za neisplaćene plate premašila su dva miliona maraka, a radni staž nije povezan od 2000. godine. Polovinom februara i u nekoliko hrvatskih gradova održane su demonstracije protiv politike vlade, privatizacije i rasprodaje hrvatskih javnih dobara koje su organizovale organizacije „Okupiraj Hrvatsku“ i „Anonimus Hrvatska“.