Baltik i SAD uvoze ruske energente „na mala vrata“

Naime, tu informaciju je prošle sedmice obelodanio Mihail Popov, zamenik sekretara Saveza bezbednosti Ruske Federacije, rekavši da je uvoz ruskog „crnog zlata“ u SAD podignut na nivo od 100 hiljada barela dnevno.

On je dodao da je osim toga, Vašington dozvolio svojim kompanijama da uvoze mineralna đubriva iz Rusije, priznajući ih kao esencijalna dobra.

Ta vest je iznenadila mnoge zbog toga što je administracija u Vašingtonu početkom marta zabranila uvoz ruske nafte zbog vojne intervencije Moskve u Ukrajini.

Međutim, dobri poznavaoci poteza koje povlači američka vlada objašnjavaju da je i pored te odluke američkim kompanijama dozvoljeno da uvoze rusku robu pa tako i naftu u slučaju da je to potrebno za nesmetano funkcionisanje privrede. S obzirom da je odluka o sankcijama Moskvi dovela do dodatnog poskupljenja benzina u toj zemlji SAD su se odlučile ne samo da odobre uvoz već i da ga povećaju.

Očito se pokazalo da se za procenat od osam odsto nafte i naftnih derivata koje Vašington uvozi iz Rusije ne može naći adekvatna alternativa od strane drugih snabdevača.

I zemlje Evropske unije su donele odluku o embargu na ruske energente ali je i Brisel poput Vašingtona dozvolio da se u svakom trenutku ipak mogu sprovesti nužne kupovine te robe. Razlog za to treba tražiti u činjenici da članice EU troše 40 odsto prirodnog gasa i 25 odsto sirove nafte koje potiču iz Rusije.

Velika Britanija takođe primenjuje embargo, ali i odluku da se ukidanje zavisnosti od energenata iz Rusije odvija postepeno. Jedine zemlje koje su zvanično saopštile da prekidaju sa uvozom ruskog gasa u ovom trenutku su baltičke države, Litvanija, Letonija i Estonija.

Stručna javnost pak tvrdi da je reč o političkoj odluci kojom te tri države šalju signale Vašingtonu da slede njegov primer kada je reč o odnosima sa Moskvom u segmentu energetike, ali i da se ni one u praksi neće u potpunosti odreći ruskih energenata. Iako su donele odluku da više ne koriste ruski gas, baltičke države takvu odluku nisu donele i u segmentu nafte, koju i dalje uvoze u velikom procentu.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, kaže za Danas da su Litvanija, Letonija i Estonija zemlje koje spadaju u red manjih potrošača gasa i da je to jedan od razloga zbog koga mogu da donesu odluku o odricanju uvoza iz Rusije.

– Međutim faktički gledano snabdevanje ruskim gasom u suštini neće biti prekinuto. Naime, te zemlje će uvoziti gas iz drugih delova Evropske unije gde je prethodno kupljen od Rusije. Bez obzira što je to učinjeno preko posrednika i dalje je reč o ruskom gasu. To su tržišta sa manjom potrošnjom gasa pa zamena ruskom može biti nađena u onom koji se proizvodi u Norveškoj. Takođe, u Letoniji postoji i terminal za prihvat tečnog prirodnog gasa. Međutim taj gas je znatno skuplji zbog brodskog načina transporta – objašnjava naš sagovornik.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović ističe da je tečni prirodni gas zbog visoke cene koštanja rešenje kojem će baltičke zemlje najređe težiti kada je reč o nabavci „plavog energenta“.

– To je prilično skupo s obzirom da je ruski prirodni gas znatno jeftiniji. Stoga je sasvim jasno da će te zemlje nastaviti sa korišćenjem ruskog gasa. Neće ga kupovati direktno već od posrednika kako bi mogla da se opravda odluka o prekidu snabdevanja „plavim energentom“ iz te zemlje. Naravno nabavljaće se gas i iz Norveške. Drugim rečima kombinovaće se sva tri načina za snabdevanje. Sve u svemu bez obzira na formalnu zabranu u uvoznom miksu će biti prisutan i ruski gas nabavljen iz „druge ruke“. Takvi slučajevi trgovine gasom u Evropi inače nisu retki – zaključuje naš sagovornik.