Banka Poštanska štedionica najvažniji državni kreditor: Bankarski ili politički krediti?

Ovih šest kredita pokazuju, naime, da je Poštanska štedionica u poslednje vreme od banke koja je služila prevashodno kao „protočni bojler“ između države i penzionera, kao i dela zaposlenih u javnom sektoru, najedanput postala „ozbiljan“ državni kreditor.

Banka na koju se ne samo država, već i njena najvažnija preduzeća sve učestalije oslanjaju u pogledu kreditiranja značajnih i strateških projekata.

Forbes Srbija analizirao je sa Đorđem Đukićem, profesorom beogradskog Ekonomskog fakulteta šta stoji iza ovakvog preokreta, kako to utiče na bilans i poslovanje ove banke, kao i šta bi mogle biti eventualne posledice ovakvog zaduživanja. I za državu, ali pre svega za pomenutu banku.

Srbija je krajem juna ove godine potpisala ugovor sa Poštanskom štedionicom o dugoročnom investicionom kreditu u iznosu od 42 milijarde dinara, odnosno 359 miliona evra. Reč je o dinarskom kreditu sa rokom otplate od 11 godina i počekom od tri godine. Kamatna stopa sastoji se od tromesečnog belibora uvećanog za fiksnu maržu od 2,9 odsto.

Skupština Srbije potvrdila je ovaj kredit usvajanjem Zakona o zaduživanju Srbije kod banke Poštanska štedionica za potrebe finansiranja izgradnje urbane infrastrukture i Nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama, krajem jula ove godine.

Ovo, međutim, nije jedini kredit koji je država uzela za Nacionalni stadion od Poštanske štedionice.

Podsetimo, u oktobru prošle godine poslanici skupštine Srbije usvojili su i zakon kojim se potvrđuje pozajmica od iste banke i praktično za iste namene. Reč je, naime, o kreditu za izgradnju linijske infrastrukture za potrebe razvoja nove oblasti u okviru izgradnje nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima na teritoriji opštine Surčin u Beogradu.

Iznos ove pozjamice je 11,2 milijarde dinara. Reč je isto o dinarskom kreditu, sa grejs periodom od dve godine i rokom otplate od devet godina. Kamatna stopa, međutim, veća je nego što je kod kredita pozajmljenog u junu ove godine. Dogovorena je kamata u iznosu šestomesečnog belibora i marže od 3,3 odsto na godišnjem nivou.

Istovremeno, države se osim kod Poštanske zadužila za iste ove namene i u istom ovom iznosu i kod Unikredit banke.

Država je tom prilikom usvojila i Zakon kojim se potvrđuje davanje garancije Poštanskoj štedionici za kredit koji je uzelo državno preduzeće. Reč je o kreditu datom firmi Srbija kargo.

Izuzev kredita za finansiranje izgradnje Nacionalnog stadiona u Surčinu, država je od Poštanske štedionice početkom ovog meseca uzela još dva kredita.

Prvi se tiče finansiranja projekta izgradnje tunelske veze između Karađorđeve ulice i Dunavske padine.

Reč je o 24,9 milijardi dinara, odnosno oko 212 miliona evra. Kamatna stopa je 2,5 odsto koliko iznosi marža plus tromesečni belibor, pošto je, takođe, reč o dinarskom kreditu.

Rok za otplatu je 10 godina, a grejs period četiri godine.

Istog tog dana, Srbija je sa Poštanskom potpisala i kredit koji se tiče finansiranja izgradnje saobraćajnice sa infrastrukturom na Makiškom polju. Iznos kredita je 18 milijardi dinara ili 154 miliona evra, a rok otplate je 15 godina, a grejs period čak pet godina.

Ovaj kredit vraćaće se u 40 jednakih tromesečnih rata a njegova cena je tromesečni belibor i kamatna marža od 2,5 odsto.

Kada se, naime, saberu samo ova tri poslednja kredita koje je državi pozajmila Poštanska štedionica dođe se do iznosa od 725 miliona evra. I to bez kredita koji je ova banka, baš za Nacionalni stadion i prateću infrastrukturu, uzela od Poštanske krajem avgusta prošle godine.

Đorđe Đukić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta kaže za Forbes Srbija da se drastično povećanje kreditne aktivnosti Poštanske štedionice vidi iz njenih bilansa.

„Krediti i potraživanja od komitenata porasli su od 30. septembra prošle godine do 30. septembra ove godine za 25 odsto. Sa druge strane, kada poredite kraj septembra 2023. sa istim periodom 2022. taj rast bio je samo 1,6 odsto. To najbolje pokazuje veliki skok u poslednjih godinu dana“, objašnjava Đukić.

Đukić napominje da Poštanska štedionica i dalje nije u grupi najvećih banaka na tržištu, ali je jedina u kojoj je država vlasnik.

„Ona je šesta banka na tržištu, udeo u bilansnoj sumi je tek 8,2 odsto. Dakle, daleko je ispod ovih pet vodećih. Ali je zato jedina državna banka u Srbiji. Verujem da je ovde reč o tome da za neke projekte za koje država uzima kredite, nije moguće se zadužiti kod neke druge poslovne banke u Srbiji. I onda se Poštanska nameće kao logično rešenje, jer je državna banka i pod kontrolom je države“, kaže Đukić.

Đukić dodaje da je kredit dat za Nacionalni stadion od 42 milijarde dinara prilično veliki. I pitanje je da li bi profesionalni menadžment nalik onome koji rukovodi privatnim banakama tako olako odobrio ovu pozajmicu.

„Nacionalni stadion i prateća infrastruktura nisu isplativi infrastrukturni projekti. Pošto nije urađena prethodna studija opravdanosti, mi ne znamo ni da li će se i kada ovakvi projekti isplatiti. U nedostatku te studije, nisam siguran da bi Upravni odbor neke privatne banke tako lako odobio ovo kreditiranje. Bez obzira što iza pozajmice stoji država kao najmanje rizičan dužnik. Nisam siguran da je procena kreditnog rizika u ovom slučaju urađena strogo profesionalno. Pre bih rekao da je primenjena relativizacija kriterijuma za ovu procenu“, objašnjava Đorđe Đukić.

Naš sagovornik kaže da je problematično što se ovi projekti finansiraju novcem poreskih obveznika.

„Kamatna stopa na ovu konkretnu pozajmicu nije uopšte povoljna. Marža od 2,9 odsto i tromesečni belibor znače trenutno ukupnu kamatu od 7,7 odsto. To je skupo zaduživanje i to za projekat bez ikakve dokazane opravdanosti“, kaže on.

Đukić upozorava na činjenicu da je Srbija prodajom Komercijalne banke ostala praktično bez državnih banaka. To uopšte nije povoljna situacija, pogotovo u periodima krize.

„Nije nikakvo opravdanje za takvu odluku nesposobnost države da upravlja tim bankama. Država bi trebalo da ima veliku i jaku banku. Njome bi, međutim, trebalo da upravlja profesionalni menadžment koji bi odluke isključivo odluke bazirane na relevantnoj proceni rizika“, upozorava ovaj sagovornik Forbes Srbija.

Osim direktnih kredita, država je nedavno garantovala i zaduživanja javnog preduzeća Srbijagas kod nekoliko domaćih banaka, pa i Poštanske štedionice.

Reč je o tri kredita koja je Srbijagas uzeo polovinom novembra, a za čije pravovremeno i uredno vraćanje je garantovala Srbija, odnosno Vlada.

Jedan od tih kredita i to u iznosu od 51 milion evra je uzet upravo od Poštanske štedionice. U preostala dva Poštanska je bila jedna od dve banke zajmodavca. Druga dva kredita uzeta od Poštanske štedionice su u vrednosti od po 15 miliona evra.