Banke beleže rekordne profite ove godine, ali talas preuzimanja manjih igrača i dalje traje

Nakon perioda izuzetno niskih, pa čak i negativnih kamatnih stopa, evropske banke su poslednje dve godine na talasu visokih kamata zaradile toliko novca da su neke vlade odlučile da ih dodatno oporezuju.

Osim izuzetne profitabilnosti i prošlu godinu, kao i poslednjih pet, šest, obeležio je proces ukrupnjavanja bankarskog sektora i to ne samo u Srbiji.

Ove godine italijanska Unikredit banka je kupila grčku Alfa banku u Rumuniji za 300 miliona evra i skočila na treće mesto po veličini aktive. Ovaj potez je odmah ispratila Inteza akvizicijom First bank, banke srednje veličine koja je bila u vlasništvu američkog investicionog fonda.

U Srbiji, najveća akvizicija godine na izmaku je preuzimanje Eurobank Direktne od strane AIK banke za 280 miliona evra. Ova kupovina lansirala je AIK banku među tri najveće banke u zemlji.

Pred kraj ove godine pojavile su se glasine iz Crne Gore da je jedna banka iz Srbije u fazi preuzimanja crnogorske Prve banke uz naznake da bi to mogla biti Alta banka, ali je usledila vest da je ona odustala od ovog preuzimanja.

Ovo je izazvalo interesovanje javnosti s obzirom da je jedan od najvećih akcionara Prve banke Aco Đukanović, brat dugogodišnjeg predsednika CG Mila Đukanovića, dok Alta banka, nastala preuzimanjem Jubmes banke od strane menjačnice Alta pej, važi za jako blisku SNS-u.

Kad smo kod glasina, takođe se pojavila vest da bi jedna od većih stranih banaka u Srbiji i sama mogla biti preuzeta, ali je to odmah demantovano.

Male banke na meti

Stručnjaci očekuju da će se trend konsolidacije bankarskog sektora nastaviti i u narednoj godini.
Prema mišljenju ekonomiste Đorđa Đukića, glavni kriterijumi za preuzimanje biće poslovanje banke sa sektorom stanovništva i očekivani privredni rast zemlje.

„Bankarske grupacije koje posluju u Centralnoj i Istočnoj Evropi pokušaće da iskoriste kreditnu ekspanziju kod sektora stanovništva i to u zemljama sa perspektivom privrednog rasta. Recimo, uprava Unikredit banke, druge po veličini banke u Italiji koja je prisutna u 13 evropskih zemalja, već je iznela stav da će tragati za manjim igračima za preuzimanje u zemljama poput Češke, Slovačke i Srbije, pored već poznatih preuzimanja u Rumuniji“, ocenio je Đukić.

On ne očekuje veće pomeranje među pet najvećih banaka u Srbiji, a mete preuzimanja eventualno mogu biti manje banke.

„Neka od manjih banaka ukoliko je zdrava i ima zdravu bazu u sektoru stanovništva može biti meta preuzimanja. Ali to su sve male bilansne sume da bi nešto promenile u odnosu najvećih banaka. Kod najvećih, šta će se dešavati diktiraju centrale i stvar je procene da li će na nekom tržištu prodati banku“, ističe on dodajući da velike strane banke već imaju dobre korporativne klijente i male banke teško da mogu u tom delu da im donesu neku vrednost.

Vladimir Vasić, finansijski stručnjak i bivši generalni sekreta Udruženja banaka Srbije, ističe da banke ukrupnjavanjem teže da smanje troškove i povećaju profit.

„Kod nas devet najvećih banaka drži 80-90 odsto aktive. Male se bore za tržišno učešće, ali mogu biti predmet preuzimanja. Očekujem da se taj trend nastavi. Malim bankama je teže da prikupe dovoljno sredstava za finansiranje, ali ne mogu da se takmiče sa velikim bankama ni u lepezi usluga koje nude klijentima. S druge strane, manje banke mogu brže da reaguju kod odobravanja kredita“, ocenjuje Vasić.

Prema analizi bankarskog sektora u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi Evropske investicione banke, matice banaka koje posluju u ovom regionu vide srpsko tržište kao atraktivnije nego u prethodnoj anketi pre šest meseci.

Samo četvrtina ovih banaka smatra potencijal tržišta malim i upravo bi one mogle biti predmet preuzimanja.

Talas akvizicija u Srbiji započeo je 2015. godine i do sada je obavljeno blizu 20 preuzimanja udela ili celokupnih banaka.

Konsolidaciju su predvodile AIK banka, odnosno njen vlasnik MK grupa, koja je preuzela grčku Alfa banku 2017. godine, pa zatim prošle godine Sberbanku u Srbiji, mada je cilj bio preuzimanje poslovanja ove ruske banke u celoj CIE, da bi kulminacija došla ovogodišnjim preuzimanjem Eurobanke Direktne, koja je i sama nastala serijom prethodnih akvizicija.

Drugi veliki igrač na bankarskom tržištu je mađarska OTP grupa. Ona se probila među najveće banke preuzimanjem Vojvođanske banke 2018. za 125 miliona evra, a zatim i Sosijete ženeral banke 2019. godine.

Jedno od najvećih preuzimanja prethodnih godina je kupovina državne Komercijalne banke od strane slovenačke NLB banke za 444 miliona evra, od čega je 387 miliona plaćeno državi, a 57 miliona malim akcionarima.

Takođe, nakon 20 godina organskog rasta na našem tržištu, i austrijski Rajfajzen je zajahao talas preuzimanja i pretprošle godine kupio francusku Kredi Agrikol banku.