Banke bez upozorenja gase račune sa državnom pomoći ako se na vreme ne prebace pare

Jedan preduzetnik javio se redakciji Danasa sa žalbom da mu je poslovna banka kod koje je otvorio namenski račun, prvo blokirala, a zatim i ugasila taj račun sa više od 100.000 dinara na njemu.

Na računu su se našla sredstva od tri minimalca isplaćena od juna do septembra, ali i 100 evra koje je država u junu isplatila svakom punoletnom građaninu Srbije koji se prijavio.

Kako saznajemo, ovo nije jedini takav slučaj, posebno među preduzetnicima. Preduzetniku je banka odgovorila da je postupila po instrukciji Narodne banke Srbije, a Narodna banka Srbije da je instrukciju bankama dala na osnovu Vladinog zaključka i odgovarajućih uredbi.

U odgovoru koji je dobio od NBS, centralna banka poziva se na mišljenje Ministarstva finansija da „imajući u vidu da određeni broj privrednih subjekata nije iskoristio sredstva po osnovu direktnih davanja preneta na poseban namenski račun – COVID-19, banke su dužne da od 1. novembra  2020. godine onemoguće klijentima raspolaganje navedenim sredstvima i da sredstva koja nisu utrošena do 31. oktobra 2020. godine, odnosno ako privredni subjekat nije izvršio prenos istih sa posebnog namenskog računa na tekuće račune lica za koja su dobijena direktna davanja, banka prenese sredstva sa pojedinačnih namenskih računa privrednih subjekta, na namenski račun u Upravu za trezor, sa koga su i isplaćena sredstva po osnovu direktnih davanja“.

On nije dobio odgovor zašto je sa sredstvima isplaćenim za minimalac, koji je inače za njega, pošto je samozaposlen u svojoj preduzetničkoj radnji i za koji je paušalno platio porez, otišlo i 100 evra. Takođe nije bilo ni odgovora od banke zašto nije upozoren ili obavešten da će mu račun biti ugašen.

„Da sam znao da će račun biti ugašen sigurno bih prebacio sredstva na tekući račun. Ovako je prekršen niz članova Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji garantuju da svojim novcem mogu raspolagati slobodno, kao i da banka ima obavezu da me obavesti o tome da će mi ugasiti račun“, kaže naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman dodajući da razmatra i tužbu protiv banke, ali se i pita čiji je taj novac na računima, ako može samo tako da se oduzme.

U poslovnoj banci podsećaju na Uredbu Ministarstva finansija o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica pandemije i da su prema njoj privredni subjekti morali do 31. oktobra 2020. da novac prenesu na tekuće račune lica kojima su namenjena, kao i da banke „prema zaključku nisu bile u obavezi da obaveštavaju klijente o gašenju računa“.

Takođe, navode da je jednokratna  pomoć od 100 evra namenjena je fizičkim licima te da je „uplaćivana na redovne transakcione račune, a ne na namenski otvorene račune pravnih lica i preduzenika“.

Ako je poseban namenski račun za preduzeća imao smisla jer su sa njega sredstva pomoći privredi mogla biti isplaćena samo zaposlenima kako ne bi došlo do zloupotreba, nije najjasnije od čega se štite u slučaju preduzetnika koji su jedini zaposleni u svojim radnjama.

Takođe, očigledno je da je država podbacila u informisanju privrednika i posebno preduzetnika koji nemaju svoje pravne službe o svim uslovima za korišćenje državne pomoći. Neki su mislili da je namenski račun njihov i da sredstva mogu da stoje na njemu dok ne zatrebaju kao i na svakom drugom računu.

Slučaj našeg čitaoca nije usamljen, bar prema rečima Milene Amon, zastupnice Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.

„Imamo takvih slučajeva da ljudi nisu u roku prebacili sredstva sa namenskih računa. Koliko znam žalili su se, ali bez uspeha. Ali nije to jedini problem sa državnom pomoći. Bilo je ljudi koji u prvom krugu isplate minimalaca nisu dobili pomoć uopšte iako su se prijavili. Imamo slučaj novoosnovane firme zbog čega je oslobođena plaćanja poreza i doprinosa, čije knjigovođe su na prijavi čekirale da nema odlaganja poreza i doprinosa pošto ih uopšte ne plaćaju, a onda zbog toga nisu dobili minimalac“, kaže ona.

Trenutno su najveći problemi sa pozivima Poreske uprave da neki privrednici vrate sve što su dobili od države sa kamatama.

„Imamo situaciju gde jedan poslodavac ima dva zaposlena i za njih je tražio i dobio minimalac. Jedna zaposlena je otišla na porodiljsko bolovanje, a on je zaposlio zamenu. Sistem CROSO je računao i nju u broj zaposlenih i kada je njoj isteklo porodiljsko, vratila se na posao. Poslodavac je otpustio čoveka koji je menjao i sistem je to prepoznao kao da je smanjio broj zaposlenih za više od 10 odsto. Odmah je stiglo na naplatu sve što je dobio i prosledio zaposlenima plus kamate. On će se žaliti, ali kod Poreske uprave žalba na odlaže izvršenje, pa dok on dokaže da je u pravu pitanje je koliko će trajati i da li će uopšte dobiti pozitivno rešenje“, objašnjava Amon dodajući da je to sve posledica činjenice da je uredba napisana nedorečeno i konfuzno. Ona ukazuje i da privrednicima najviše smeta što se „Poreska uprava ponaša kao zelenaš: umesto da u spornim situacijama pokuša da pronađe neko rešenje, obračunavanjem zelenaških kamata bukvalno gasi žive biznise, na štetu i privrednika i države“.

Sada u trećem krugu isplate polovine minimalca ona smatra da je pitanje koliko će se malih privrednika prijaviti.

„Ta polovina minimalca znači onima koji rade normalno, to im dođe kao poklon. Ko ne radi, njemu je omča oko vrata i neće ga uzeti. Za tih 16.000 dinara pravi se minus od 84.000 dinara. Ako uzmete  pola minimalca, morate dodati još 16.000 dinara za neto minimalac, plus još 18.000 dinara poreza i doprinosa. I onda morate isplatiti još jedan mesec bruto platu za čoveka za koga nema posla“, napominje ona.

NBS: Privrednici da se upoznaju sa propisima

U odgovoru Narodna banka kaže da su „korisnici direktnih davanja prilikom apliciranja bili dužni da se upoznaju i postupaju u skladu sa donetim propisima i bili su dužni da ih namenski iskoriste najkasnije do 31. oktobra 2020. godine. Navedeni propisi i pravila se jednako primenjuju bez obzira na to da li je korisnik direktnih davanja pravno lice ili preduzetnik, i da li ima jednog ili više zaposlenih. U tom smislu, prijavom za korišćenje direktnih davanja korisnici su prihvatili i sve uslove utvrđene propisima kojima su direktna davanja uređena“, tvrdi NBS dodajući da je i program za 2021. godinu uređen slično i da je uredbom iz februara predviđeno da banka gasi namenski račun zbog prestanka programa direktnog davanja ili ako firma nema pravo na korišćenje programa.

Što se tiče pitanja da li je banka trebalo da obavesti klijente da će im račun sa sredstvima biti ugašen, NBS ističe da preduzetnik ima pravo „da u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, u slučaju da smatra da banka nije postupala u skladu s propisima, opštim uslovima poslovanja ili dobrim poslovnim običajima, banci podnese pismeni prigovor, a nakon toga, ako ne bude zadovoljan odgovorom, može podneti pritužbu Narodnoj banci Srbije“.

„Kada je reč o pravima i obavezama korisnika, Uredbom je bilo predviđeno da se odredbe okvirnog ugovora između privrednog subjekta i banke kod koje mu se otvara namenski račun za direktna davanja, kojima se uređuju uslovi za otvaranje, vođenje i gašenje tekućeg računa privrednog subjekta kod te banke i izvršavanje platnih transakcija sa tog računa, primenjuju i na taj namenski račun i da se taj račun gasi zbog prestanka programa direktnog davanja ili gubitka prava na korišćenje direktnog davanja ili ako privredni subjekt nije stekao pravo na korišćenje direktnog davanja, u skladu sa obaveštenjem Poreske uprave“, navodi Narodna banka.