Vučić obećao rešenje i učešće države od 120 miliona evra

„To bi državu koštalo oko 120 miliona evra. Spremni smo da pregovaramo sa bankama da, ako sud donese odluku, banke plate 60 ili 70 odsto, a da mi pomognemo sa 20 ili 30 odsto da bi se banke umilile da na određeni način pomognu. Jer nije fer da neko plati toliki novac, a ostane bez svega“, rekao je Vučić štrajkačima.

Krivica, kako je Vučić ponovio u nekoliko navrata, nije na državi jer niko iz države nije stavljao potpise na te ugovore, ali je istakao i da država mora delimično da u tome pomogne finansijski. U kabinetu predsednika Srbije juče smo pokušali da saznamo na šta je konkretno Aleksandar Vučić mislio kada je govorio o troškovima države od 120 miliona evra, ali nismo dobili pojašnjenje.

„Razgovaraćemo sa bankama, oni će biti oštro protiv. A videćemo šta će reći i Kasacioni sud, iako ja na to ne mogu da utičem. Ali to da banke prihvate sav rizik, oni to neće“, rekao je još Vučić okupljenima ispred Suda u Nemanjinoj.

Hoće li banke prihvatiti rizik ili ne neizvesno je, jer u Udruženju banaka i dalje nemaju jasan stav po tom pitanju. Baš kao što jasan stav o zakonitosti kredita u „švajcarcu“, na kom zaduženi građani insistiraju, nema ni Vrhovni kasacioni sud.

Advokat Jelena Pavlović kaže da su građani koji štrajkuju zadovoljni što im se obratio Vučić i obećao pomoć.

– Sve informacije do sada koje su stizale do njega stizale su od banaka koje su očigledno pričale o urušavanju bankarskog sistema, što je nemoguće da se desi. Zamolio nas je da prekinemo štrajk do narednog petka, što smo učinili, s tim što će se nekoliko ljudi pojaviti pred Kasacionim sudom 2. aprila za kada je Sud obećao da će izneti stav – ističe Pavlović.

Ona veruje da će VKS doneti odluku koja je u skladu sa evropskom praksom i da takvo rešenje državu neće koštati nijedan dinar.

– Od januara 2015. do danas raskinuto je 8.000 ugovora i ti korisnici ne bi imali nikakve koristi od konverzije kredita, a oni su najugroženiji. Kada Sud donese stav, očekujemo da banke same ponude pravičnu izmenu ugovora i da će se to desiti bez troška države. Banke treba da ostvare profit, ali moraju da se odreknu ekstraprofita koji su zaradili na kursnim razlikama – napominje Pavlović.

Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec misli da rešavanje ovog problema ne bi trebalo da plaćaju poreski obveznici već zajednički banke i klijenti.

– U vreme kada su se nudili ti krediti nije da nije bilo jasno da postoji problem. I tadašnji guverner Jelašić je, koliko se sećam, upozoravao da je kamatna stopa važna, ali da se mora gledati i kurs koji je povoljan, ali koji se može menjati, što se kasnije i desilo – ističe Bajec.

Neophodno je, kako kaže, naći fleksibilno rešenje i to tako što treba voditi računa o tome da nisu svi koji su uzimali te kredite u istoj situaciji, neki su rešavali osnovne probleme, drugi su kupovali nekretnine za izdavanje.

– Mislim da je sud taj koji treba da proceni. Po meni, najbolje bi bilo kompromisno rešenje, ali da sve padne na teret budžeta mislim da nije u redu – napominje naš sagovornik.

Bajec kaže kako bi trebalo voditi računa o tome da se situacija reši tako što niko neće biti oštećen, odnosno da se sve dovede u takvu situaciju da oni koji su uzimali kredite u švajcarskoj valuti ne budu u boljem položaju na kraju od onih koji su ih kredit uzimali u evrima.