Banke nisu dokazale osnovanost naplate obrade kredita

Kako je saopšteno, ovim Rešenjem banke su konačno izgubile višegodišnju bitku u dokazivanju osnovanosti naplate troškove obrade kredita, jer je Vrhovni sud potvrdio svoj stav da banka ovaj trošak može da naplati samo ako je on realan i samo ako je korisnik o njemu prethodno jasno i nedvosmisleno informisan, tako da ni na koji način ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč.

„Dakle, banke su morale da u ponudi pre zaključenja ugovora o kreditu, na taksativan način navedu šta čini troškove obrade kredita, a ne samo da to naplate u procentualnom iznosu, čime su zapravo korisnike dovodile u neravnopravan položaj, naplaćujući veće troškove od korisnika koji podigne veći kredit, što je u svom stavu potvrdila i NBS. Upravo je ta činjenica bila i početna osnova za sumnju da banke procentualnim ugovaranjem te odredbe, fiktivno naplaćuju nepostojeći trošak. U konkretnom slučaju, ali i u nebrojeno drugih sudskih postupaka, banke su imale priliku da na sudu dokažu šta čini trošak obrade kredita i po našim saznanjima, ni jedna do sada to nije uspela“, navodi se u saopštenju.

Kako se ističe, sada je i definitivno potvrđeno. Revizija banke je odbačena kao nedozvoljena, ali je objašnjenje Vrhovnog suda potpuno jasno i potvrđuje da bi odluka, čak i ako bi bila dozvoljena Zakonom o parničnom postupku, bila nepovoljna po banku.

Banke u Srbiji su u posledenjih petnaestak godina, po ovom osnovu, od svojih korisnika u Srbiji naplatile nekoliko desetina miliona evra, koje građani sada u parnicama mogu da potražuju nazad, sa zateznom kamatom. Zastarelosti za ove sporove nema, jer je po stavu VKS, ova odredba ništava, a ništavost ugovorne odredbe ne zastareva.