Banke podigle kamatu na štednju 1Foto: Promo

Kroz prethodnu svetsku ekonomsku krizu pre više od decenije najbolje su prošli oni koji su u Srbiji držali novac u bankama. Bankama je tada bio preko potreban domaći kapital pa su nudile visoke kamate na štednju u evrima.

Od tada malo toga se promenilo – opet imamo svetsku ekonomsku krizu i banke u Srbiji koje su podigle kamate na deviznu štednju.

Ekonomske krize širom sveta donose mnogo neizvesnosti, promena, straha, panike, ali očigledno i jednu zakonitost barem u našoj zemlji. U potrazi za kapitalom u teška vremena banke su nudile i nude povoljne uslove za deviznu štednju bez koje, privrednici će reći, ne može ekonomija nijedne države pa ni Srbije. Jer bez štednje nema ni investicija, ni privrednog rasta društva i države. No, sada je glavno pitanje kako se izboriti sa sveprisutnom krizom?

Od početka rata u Ukrajini cene osnovnih životnih namirnica i energenata skočile su u dvocifrenom procentu. Na svakom koraku se čuju pretnje o novim poskupljenjima, inflaciji, nestašicama… U takvim uslovima pravi je izazov sačuvati novac i pritom još zaraditi na štednji. To je izazov, ali ne i nemoguća misija. Naprotiv, svako ko je do sada stekao određeni kapital ima ne baš tako čestu priliku da u ovim kriznim vremenima uštedi i zaradi ili barem sačuva novac da ne izgubi vrednost.

Pametna devizna štednja

Pandemija korone jeste nemalom broju ljudi ugrozila posao i finansije, ali s druge strane, mnogima sa stabilnim primanjima je “omogućila” i da steknu kapital pošto se u uslovima čestih policijskih časova i lokdauna novac praktično nije mogao trošiti ni na šta drugo osim na osnovne životne potrebe. Taman kada smo se gotovo izborili sa pandemijom, stiže nam rat u Ukrajini i ekonomska kriza još većih razmera. Zato je u takvim okolnostima više nego značajno vući pametne poteze. Jedan od njih je i pametna devizna štednja.

Naime, posle nekoliko godina niskih kamatnih stopa na štednju koje su zahvatile ceo svet pa i našu zemlju, banke u Srbiji su konačno stvorile povoljne uslove klijentima da uštede i zarade.

Međutim, pametna štednja zahteva veoma promišljene korake. Jedan od prvih koraka svakako je izbor sigurne i stabilne banke za deviznu štednju kako se nikome ne bi ponovilo jezivo iskustvo štednje tokom devedesetih godina. Pametna štednja ne znači samo ostaviti novac u banci koja nudi najpovoljnije uslove.

Četiri fuzije banaka od decembra

Šta više, svako ko želi da bude siguran u svoju odluku mora, najrpe, da istraži istoriju poslovanja svih banaka koje trenutno postoje u Srbiji. A tržište banaka je bilo i više nego živo prethodnih decenija u Srbiji.

Retko koja od 22 banke u Srbiji je opstala, a da nije menjala ime, vlasničku strukturu, kupovala ili spajala se sa drugim bankama. Među njima su, recimo, domaća Banka Poštanska štedionica ili nemačka Prokredit banka. S druge strane, samo u poslednjih nekoliko meseci imamo čak četiri primera fuzionisanja banaka. Primera radi, krajem aprila ove godine Komercijalna i NLB banka integrisale su se u novu NLB Komercijalnu banku.

Početkom aprila Rajfajzen je kupio Kredit Agrikol banku, a u martu je AIK banka preuzela Sberbanku i postala Naša AIK banka. Takođe, krajem prošle godine fuzionisale su se Eurobank i Direktna banka i postale Eurobank Direktna.

Dakle, pametna štednja podrazumeva, najpre, izbor banke koja sigurno i stabilno posluje već dugi niz godina u našoj zemlji.

Dve vrste štednje

Posle tog sledi jednako bitan korak, a to je odabir banke koja nudi najpovoljnije uslove za štednju. Prvo treba reći da postoje dve vrste štednji: oročena i flex ili štednja po viđenju. Oročena štednja je štednja kojom se klijent obavezuje da će u određenom vremenskom periodu držati novac u banci, a zauzvrat dobija kamatu čiju visinu zna u momentu oročavanja. Na taj način može da uštedi i još zaradi. Novac se u banci može oročiti na tri, šest, devet meseci, ali najčešće na godinu i više dana

S druge strane, flex ili štednja po viđenju je štednja tokom koje klijent može u svakom trenutku da podigne i doda novac na račun, a kamata se računa za one dane tokom kojih su sredstva stajala u banci. Zbog toga su kamate u slučaju ove štednje niže u odnosu na oročenu štednju.

A kolike su kamatne stope na oročenu štednju u bankama u Srbiji – pitanje koje trenutno najviše interesuje štediše.

Kolike su kamatne stope?

Najpovoljnije kamatne stope za oročenu deviznu štednju na 12 meseci trenutno nudi Prokredit banka čija je nominalna kamatna stopa 1,25 odsto, a efektivna kamatna stopa 1,06 odsto. To znači da će klijent ako oroči u Prokredit banci 50.000 evra na 12 meseci imati na računu 50.531,25 evra nakon godinu dana ili dobiti “čistih” 531,25 evra. Minimalni iznos za oročenu deviznu štednju je 5.000 evra.

Posle Prokredit banke, najveće kamatne stope na oročenu deviznu štednju imaju Alta, Expobanka i Api banka. Kod te tri banke oročenih 50.000 evra na 12 meseci donosi nakon godinu dana čistu zaradu od 425 evra. Slede potom Adiko banka kod koje se na oročenih 50.000 evra nakon godinu dana može dobiti dodatnih 295 evra i Eurobank Direktna sa čistom zaradom od 215 evra.

Oročena devizna štednja na 25 meseci donosi još veće kamatne stope i benefite u Prokredit banci. U tom slučaju nominalna kamatna stopa je 1,4 odsto, a efektivna kamatna stopa 1,18 odsto što nakon 25 meseci na oročenih, recimo, 50.000 evra donosi 51.239,69 evra ili čistih 1.239,69 evra. Inače, mininimalan iznos za oročenu deviznu štednju na 25 meseci u Prokredit banci je, takođe, 5.000 evra. Poređenja radi, oročenih 50.000 evra na 25 meseci donosi u Alta banci 51.104 evra ili čistih 104 evra dok u Adiko banci zarada pod tim uslovima štednje je daleko manja – čistih 708 evra.

Ima li zarade sa flex štednjom?

U uslovima svetske ekonomske krize na značaju sve više dobija i fleks odnosno štednja po viđenju jer pruža mogućnost klijentima da u ovo doba neizvesnosti u svakom trenutku raspolaže novcem, a da pritom i ostavri određenu zaradu na kamati.

Flex ili štednju po viđenju u Srbiji nude Mobi banka, Eurobank Direktna, Naša AIK banka, Prokredit, OTP banka Srbija, Erste banka… Primera radi, u Mobi banci klijent prilikom štednje po viđenju može raspolagati svojim dinarima ili devizama u svakom trenutku i ima mogućnost neograničenih uplata s tim što se obračunata kamata pripisuje depozitu po isteku kalendarske godine. S druge strane, u Prokredit banci kamate se obraćunavaju dnevno na novac koji je na računu, a isplaćuje mesečno.

Takođe, račun za flex štednju se može otvoriti bez odlaska u banku odnosno uz pomoć elektronske usluge bankarstva. To znači da klijent u svakom trenutku, u bilo koje doba dana i noći, može da podiže i dodaje do 5.000 evra dnevno na račun.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari