Rešenje za preskupe provizije banaka: Kakav je značaj mere NBS koja ostaje na snazi i posle 1. septembra?

Na vraćanje na prethodne cene, banke i NBS ne gledaju kao poskupljenja, ali će građani ipak morati da ih plaćaju više nego u prethodnih godinu dana.

Većina banaka zadržala je tarifnike od prošle godine, ali nekoliko njih je objavilo u avgustu nove koji su danas stupili na snagu.

Nevolja je što su među tih nekoliko banaka, najveće banke u Srbiji.

Među bankama čiji je novi cenovnik naknada stupio na snagu 1. septembra nalaze se Inteza, OTP i NLB Komercijalna banka, tri najveće banke u Srbiji.

Novi cenovnik je objavila i Poštanska štedionica, mada je NBS nedavno pozdravila odluku ove, inače državne, banke da zadrži umanjene naknade.

Naknada za vođenje tekućeg dinarskog računa u Intezi od danas kođta od 220 do 799 dinara u zavisnosti od vrste računa i tog šta sve paket pokriva.

Plaćanje na račun u nekoj drugoj banci u Intezi košta jedan odsto, odnosno minimalno 100, a maksimalno 8.000 dinara.

SMS obaveštenja o promenama na računu u ovoj banci koštaju šest dinara.

Bezgotovinski prenos u dinarima u zemlji putem elektronskog i mobilnog bankarstva se naplaćuje 10-30 dinara u zavisnosti od paketa tekućeg računa.

Vođenje tekućeg račun au NLB Komercijalnoj banci iznosi od danas 205 do 750 dinara, a provizija na uplate na račune u drugim bankama takođe staje jedan odsto.

Uplate preko elektronskog ili mobilnog bankarstva koštaju 15 dinara po uplati.

Dostava informacija po upitu klijenata putem SMS-a se plaća od šest do 10,68 dinara u zavisnosti od mobilnog operatera.

U OTP banci vođenje tekućeg računa košta od 295 do 595 dinara, a uplate na račune u drugim bankama se plaća provizija od 0,95 odsto (minimalno 95, a maksimalno 8.000 dinara).

Plaćanje mobilnim ili e-bankarstvom je bez nadoknade. U OTP banci SMS obaveštenja koštaju tri dinara, a SMS provera stanja sedam dinara.

Banka Poštanska štedionica nema mnogo vrsta računa, pa se održavanje računa plaća 200 dinara mesečno. Provizija za uplate na račune u drugim bankama košta 0,5 odsto, a minimalno 30 dinara i maksimalno 6.000 dinara.

Druge velike banke zadržale su cenovnike donete prošle godine.

U Unikredit banci održavanje tekućeg računa košta od 200 do 2.000 dinara za Prestiž račun.

Ova banka naplaćuje uplatu na račun u drugoj banci jedan dosto ili od 100 do 4.000 dinara. Plaćanje mobilnim bankarstvom košta 20 dinara po uplati.

U AIK banci paketi tekućih računa koštaju od 200 do 1.000 dinara. Uplate na račune u drugoj banci koštaju jedan odsto vrednosti transakcije.

Rajfajzen banka naplaćuje održavanje tekućeg računa do 450 dinara.

Međutim, veoma je važno da mera NBS da banke moraju da ponude građanima osnovni paket sa neophodnim funkcijama po fiksnoj ceni od 150 dinara mesečno ostaje na snazi i posle 1. septembra.

Sanja Ristović, viši stručni saradnik u Odseku za regulativu i razvoj platnog sistema NBS objašnjava da građani koji se odluče da otvore platni račun sa osnovnim uslugama, osim tekućeg dinarskog računa u banci, dobijaju besplatnu debitnu platnu karticu, mobilno i elektronsko bankarstvo, koje omogućava i neograničen broj instant plaćanja putem IPS QR koda na prodajnim mestima, a mogu i da besplatno podižu gotovinu na šalteru i na bankomatima svoje banke.

Takođe, ona je napomenula da korisnici osnovnih računa kod banaka koje naplaćuju naloge u elektronskom ili mobilnom bankarstvu imaju 30 odsto nižu naknadu u odnosu na najnižu cenu tog naloga koju plaćaju korisnici ostalih paketa.

U okviru ovih usluga banka je dužna da potrošaču omogući neograničen broj transakcija.

Uz platni račun sa osnovnim uslugama, potrošač može da zahteva i određene dodatne usluge, kao što su izdavanje osnovne kreditne kartice, dozvoljeno prekoračenje računa, čekovi i devizni platni račun.

Prema rečima predstavnice NBS, sve navedene dodatne usluge banka može naplatiti od korisnika u iznosu „koji nije veći od naknada za te usluge u okviru sledećeg paketa platnog računa, odnosno paketa platnog računa kod kojeg je mesečna naknada za održavanje najniža“.

„Primera radi, pretpostavimo da se korisnik odluči za račun sa osnovnim uslugama, koji košta 150 dinara, a zatim proceni da mu je potrebna kreditna kartica (npr. radi plaćanja na internetu ili na rate) i da cena sledećeg paketa računa kod te banke iznosi 300 dinara.

Za korišćenje kreditne kartice korisnik će plaćati iznos koji za korišćenje te kartice plaćaju korisnici ovog sledećeg paketa, a ako korisnici sledećeg paketa tu kreditnu karticu ne plaćaju dodatno, onda korisnika osnovnog računa ta kreditna kartica ne može koštati više od 75 dinara (50 odsto razlike između cena paketa), te će on i dalje plaćati manje (225 dinara) od korisnika paketa od 300 dinara, kod kog je kreditna kartica uključena u paket“, navodi se u objašnjenju NBS.

Ukoliko korisnik želi da koristi više od jedne dodatne usluge, Odlukom je propisano da ukupan zbir iznosa naknada za te dodatne usluge, računajući i iznos od 150 dinara, koji podrazumeva korišćenje osnovnih usluga, ne može biti veći od 80 odsto iznosa naknade za održavanje paketa platnog računa kod kojeg su sve te dodatne usluge uključene”, naglasila je Ristović.

Pored toga, ona napominje da su banke dužne da u okviru svoje internet prezentacije imaju posebnu stranicu za platni račun sa osnovnim uslugama, na kojoj prikazuju samo informacije o platnom računu sa osnovnim uslugama, „i to tako da jasno prikažu podatke o svim uslugama i naknadama koje se, u skladu sa ovom odlukom, pružaju i naplaćuju u vezi s tim računom“.

Banke u Srbiji su u 2022. godini ostvarile za 21 odsto veći neto prihod od provizija i naknada nego u 2021. godini. Ukupno su zaradile na ovaj način 573 miliona evra.

Prema nezvaničnim podacima u prvoj polovini ove godine, u odnosu na prvo polugodište 2022, rast neto prihoda od naknada je daleko manji nego u prošloj godini, ali zato rast prihoda od kamata obećava rekordnu godinu za srpske banke po visini profita.