Banke se plaše rizika više nego NBS

Odmah sutradan Poštanska štedionica u vlasništvu države je objavila da će ponuditi klijentima ovu mogućnost. Kako tada tako i sada.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković požalila se juče da banke nisu prihvatile preporuku da smanje učešće za stambene kredite sa 20 na 10 odsto.

„Samo jedna banka, i to domaća, pruža uslugu građanima da podižu stambene kredite sa učešćem od 10, a ne 20 odsto. Očigledno da banke smatraju da dovoljno zarađuju od drugih usluga, ali dugoročno to za banke neće biti dobro, jer moraju da se bore za svoje klijente“, rekla je Tabaković.

Poznato je da banke nisu gadljive na profit i da bi se svakakvim, ponekad i na ivici morala, trikovima služile da dođu do klijenata i zarade, ali izgleda ne i sada. Očito im je u krizi i neizvesnosti koje nosi pandemija korona virusa važnije da ne izgube nego da potencijalno zarade.

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu i dugogodišnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, ističe da je razlog za to što ovu preporuku nisu prihvatile ostale banke – opreznost.

„Smanjenje učešća za kredit sa 20 na 10 odsto znači i veće mesečne rate kredita. Banke su sada u situaciji da razmišljaju da li će klijenti to moći da vrate. Postavljaju sebi pitanje ko će ostati bez posla, pitanje neizvesnosti. Epidemija ne prestaje i zato su banke oprezne. NBS u ovom slučaju želi da podstakne ekonomiju, a banke žele da zaštite zaštite svoje i interese akcionara“, napominje Dugalić.

On ističe da ne treba suditi NBS zato što želi da pogura ekonomiju, ali ni bankama.

„Cilj banaka je da daju kredite. To je, uprošćeno, smisao njihovog poslovanja. U normalnim okolnostima banke jure klijente da uzmu kredit. Kada prođe pandemija i situacija se normalizuje naravno da će banke biti spremne i da lakše odobravaju stambene kredite“, ocenjuje Dugalić, jer tada će biti manji rizik, odnosno veća sigurnost.

Da mera NBS nije imala nekog efekta pokazuju i podaci Republičkog geodetskog zavoda. Prema izveštaju o tržištu nepokretnosti za treći kvartal u kom je važila preporuka čak je i smanjen udeo kupovine stanova na kredit u odnosu na gotovinu.

U prvom i drugom tromesečju udeo kredita je iznosio preko 45 odsto, da bi u trećem tromesečju pao na 37 odsto koliko je iznosio i u istom periodu prošle godine.

U apsolutnom iznosu broj prodatih stanova je od juna do kraja septembra povećan za 45 odsto u odnosu na prethodno tromesečje u kom je bilo vanredno stanje, ali je broj kupovina stanova na kredit povećan za svega 18 odsto.

Guvernerka se osvrnula i na nenaplative kredite rečima da je naša zemlja među najboljim, jer ima samo oko 3,5 odsto problematičnih kredita.

„NBS ima mehanizme da pomogne bankama da taj nivo održe. Uz to smo stimulisali banke da daju privredi dinarske kredite sa kamatama koje su se praktično izjednačile sa onim za devizne kredite“, istakla je Tabaković.

Za Dejana Šoškića, profesora na Ekonomskom fakultetu, nije iznenađenje to što se banke nisu upustile u rizik i ponudile stambene kredite sa manjim učešćem.

„U krizi ne treba podsticati prezaduživanje građana. Smanjenje učešća ima za efekat održavanje visokog nivoa cena nekretnina. Trebalo je pustiti da cene nekretnina padnu i da ih onda građani kupuju po toj nižoj ceni. Ovo ne koristi ni građanima koji za isti novac mogu da kupe manje kvadrata, ni bankama kojima ti krediti potencijalno u budućnosti mogu predstavljati rast nenaplativih kredita. Ova mera je od koristi samo proizvođačima i prodavcima stanova, a u Beogradu su već cene kao u Budimpešti, što nije logično“, ocenio je Šoškić.

On ističe da već postoje stambeni krediti bez učešća i to su dinarski krediti, dok je za kredite sa deviznom klauzulom potrebno učešće upravo zbog deviznog rizika.

„Odnos veličine duga prema vrednosti kredita nekretnine je svuda ili 80 odsto (odnosno 20 odsto učešća) ili je odnos još rigorozniji da bi se predupredilo stvaranje mehura cena nekretnina i da se klijenti ne bi prezaduživali. Pravilo je da što je veće učešće ljudima je posle lakše da otplaćuju kredit“, zaključuje on.

Na pitanje da li to znači da se državna Poštanska štedionica izložila riziku, Šoškić navodi da to zavisi od broja odobrenih kredita, visine nenaplativih kredita i drugih pokazatelja banke.