Banke zakočile „uspešan“ biznis

Ovi podaci koje je Danas dobio od Fonda po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ne bi bili sporni da nisu suprotni odgovoru koji smo dobili od tog istog Fonda kada smo im prošle godine dostavili pitanja u vezi firme La Roucci, kako se od početka prošle godine zove nekadašnja fabrika Voda voda. Naime, krajem avgusta naš list je od Fonda dobio odgovor da je u maju 2012. La Roucci tražio kredit od 200 miliona dinara, ali da „nije odobren, jer ne ispunjava uslove predviđene zakonom, programom Fonda i poslovnom politikom“.

„Pomenuti klijent nije bio, niti je korisnik kredita Fonda za razvoj“, izričito stoji u tadašnjem pisanom odgovoru Fonda. Ali kada smo nedavno zatražili listu odobrenih kredita u prošloj godini, na spisku od 378 firmi našao se i La Roucci. U Fondu, međutim, tvrde da u tim odgovorima nema nelogičnosti.

– Obe informacije su tačne. Naime, kao što ste i sami konstatovali radilo se o tzv. uslovnim odlukama o odobrenju kredita Upravnog odbora Fonda. Značaj uslovnih odluka je taj da one u suštini nisu konačne, potrebno je da korisnik ispuni određeni uslov. Klijent nije ispunio uslov, dakle ta odluka nije nikada stupila na snagu, odnosno traženi kredit praktično nije donet. Klijent je konkurisao drugi put za kredit. Tom prilikom ponovo je doneta uslovna odluka – kažu u Fondu i dodaju da je konkretan uslov bio da firma dostavi adekvatno sredstvo obezbeđenja, garanciju banke, u određenom roku.

To što La Roucci nije uspeo da obezbedi bankarsku garanciju i nije iznenađenje, jer je reč o firmi koja je pre dve godine ušla u stečaj, a postupak je prekinut kada su poverioci prihvatili plan reorganizacije. Taj dokument, koji, uprkos ustaljenoj praksi, nije objavljen na sajtu Agencije za privredne registre, bazira se na proizvodnji brenda „voda voda“, iako je Divac izgubio licencu za tu robnu marku. I pitanje vlasništva firme je u petogodišnjem sudskom procesu, jer ga osporava osnivač preduzeća i nosilac brenda Vojin Đorđević, a i promena naziva u La Roucci vodu je deo misterije oko tog preduzeća. Naime, nejasno je kako je kompanija iz Bahreina i Saudijske Arabije, koja se bavi prometom hrane, sokova i kozmetike ušla u naziv srpskog preduzeća ako se na sajtu APR- i dalje vodi kao jedini vlasnik Divac, a zbog spora sa Đorđevićem stoji i zabeležba da se do okončanja sudskog procesa ne može otuđiti. Zabunu su izazvali i sami predstavnici te firme, koji su se pre nekoliko meseci, kao deo delegacije Bahreina koja je posetila Novi Pazar, predstavljali kao vlasnici La Roucci vode iz Mionice. Uz sve te dileme i činjenicu da je firma u reorganizaciji, jasno je zbog čega bankari nisu dali garanciju za kredit. I u Ministarstvu finansija i privrede tvrde da „nije u programu Fonda da odobrava ovakve kredite“, pa ostaje nejasno kako je, čak i uslovno, predmet „prošao“ u vreme prethodne vlade kada je na čelu Upravnog odbora te ustanove bio bivši premijer Mirko Cvetković.

Anamneza

Preduzeće Voda voda i Gorki list pre desetak godina osnovao je Vojin Đorđević, a dva prepoznatljiva proizvoda, specifičan dizajn ambalaže za vodu i sastav i izgled poznatog likera zaštitio je kao intelektualnu svojinu. Krizu u poslovanju Đorđević je pokušao da prevaziđe u partnerstvu sa Vladom Divcem, ali je umesto suvlasništva Divac uspeo da upiše stoodstotno vlasništvo, što je odmah postalo predmet spora koji do danas nije razrešen. Na čelo obe firme Divac je postavio Zvonimira Nikezića, vlasnika Ces Mekona, koji se sa tih mesta povukao početkom prošle godine. U međuvremenu, obe firme izgubile su licence, pa je Gorki list ubrzo otišao u stečaj, dok je Voda voda još neko vreme eksploatisala izvore u Vrujcima. Iako je uspela da se „izvuče“ iz stečaja kroz plan reorganizacije, on ne može da se sprovede, između ostalog i zbog toga što firma nema licencu za proizvodnju prepoznatljive vode. To je mogući razlog za pokušaj da se kreditom obezbedi oprema za novu ambalažu kako bi se proizvodnja nastavila. Preduzeće je u blokadi oko 90 dana uz manje prekide, a kapije fabrike su zatvorene već nekoliko meseci. Kada je o Gorkom listu reč, proizvodnju tog pića Đorđević je preneo u Sloveniju, gde je već ranije registrovao Grenki list i preneo na njega licence nad tim brendovima. Piće se sa te lokacije izvozi u Evropsku uniju, a nedavno obnovljeni pogoni u Subotici rade sada i za tržište Srbije i Crne Gore.