Barselona – grad od 15 minuta

To kaže Neda Kostandinović iz tima glavnog gradskog arhitekte Sekretarijata za urbanu ekologiju u Skupštini Barselone.

Ona već duže od decenije radi u Španiji a u gradskoj upravi zadužena je za promociju projekta “Superblok” koji je osmišljen u Barseloni i već je postao model koji drugi veliki evropski gradovi pokušavaju da primene. Suština je da se grad prilagodi potrebama svojih stanovnika a jedan od glavnih ciljeva je da se “proteraju” automobili u korist pešaka, biciklista, prostora za druženje i zelenila.

Ogledni primer je već primenjen u četvrti Pobleon, delu Barselone sa starom industrijskom zonom. Kada je gradska vlast odlučila da iseli fabričke hale, prostor su zauzele banke, trgovine, socijalni i komercijalni stanovi. Ali, sve je to delovalo izolovano jer je centralni deo bloka zauzimala saobraćajnica u kojoj su po tri trake u oba smera stalno bile zakrčene automobilima.

Onda je stigla inicijativa da se samo po jedna krajnja traka ostavi za saobraćaj, dok su u četiri središnje trake i na raskrsnicama nikla dečija igrališta, zelenilo, šetališta sa tezgama i baštama restorana. Tako je broj automobila u bloku smanjen za 82 odsto, dok je u okolnim ulicama povećan, ali samo za 22 procenta. Gde su se izgubila vozila? Većina građana ih je zamenila za metro, bicikl ili pešačenje, ali je to bilo moguće zato što u samom bloku mogu da zadovolje većinu svojih potreba. Tu su pijace, trgovine, državne institucije, škole, vrtići, zdravstveni centri. Tu su i radna mesta jer je većina stanovnika Superbloka zaposlena u nekoj od firmi iz kraja a lokalne radnje su doživele procvat zbog “viška” pešaka koji su podigli promet. Sve je blizu, stiže se najviše za četvrt sata, zbog čega je Barselona prozvana gradom “na 15 minuta”.

Naravno, automobili nisu sasvim nestali iz bloka. Na ulazu u “zaštićenu zonu”, na kolovozima je mala izbočina, poput ležećeg policajca, koja vozače upozorava da su tu ne baš poželjni i da se kreću brzinom od 10 kilometara na sat. Na to ih i bez znaka upućuje gomila dece sa roditeljima, kućni ljubimci i šetači koji su zauzeli središnje delove nekadašnje avenije. Stanovnici kažu da je u tom bloku, iako zauzima ne tako veliki deo grada, klima drugačija nego u ostalim delovima Barselone. To nije samo utisak. Merljivo je, jer je samo godinu dana nakon što je projekat zaživeo, nivo zagađenja azot-dioksidom smanjen za 33 odsto, a česticama PM10 za četiri procenta, dok je buka smanjena za četiri do pet decibela.

Nisu samo zauzete saobraćajnice i dolazak institucija građanima “na noge” oživeli Superblok. Mnogo zelenila između stambenih zgrada, ponegde su stanarima podeljene “parcelice” za minijaturne bašte, poneko jezerce usred naselja – sve je to doprinelo popularizaciji projekta koji se postepeno iz jednog već izgrađenog kvarta širi na čitav grad.

Međutim, prava priča o Superbloku nije u tome šta je gradska vlast uradila, finansirala i izgradila. Ni što to sve lepo izgleda. Prava vrednost projekta je veliki uticaj građana na to šta će se u kom delu bloka napraviti.

Pre nego što se bilo šta počne, gradske vlasti objave da će se neki deo uređivati i tada na scenu stupaju nevladine ogranizacije i udruženja. Vode se duge rasprave, više ili manje burne dok se dogovor ne postigne. Neda Konstandinović kaže da je uloga civilnih organizacija ogromna a jedno od najuticajnijih je udruženje koje okuplja roditelje sa školskom decom, pa nije čudno što je većina sadržaja prilagođena upravo najmlađim stanovnicima. Najzad, kada se utvrdi šta će biti na određenom prostoru, on se prvo “zauzme”, ogradi žardinjerama ili drugim preprekama, a u funkciju se stavlja kada se obezbede projekti i sredstva. Prema gradskim planovima, model Superbloka sa pešačkim zonama i zelenilom, samo u četvrti Ešample obuhvatiće 21 ulicu i 21 trg prosečne površine po 2.000 kvadrata.

Gusta naselja puna zelenila
Barselona u španskoj pokrajini Katalonija, na drugom je mestu evropske liste najgušće naseljenih gradova, odmah posle Pariza. Problem za gradske čelnike je to što ona nema prostora da se širi. Na istoku u Barselonu ulazi vrela plaža Sredozemnog mora, na severu i jugu je ograničavaju reke Besos i LJobregat a na zapadu je planinski lanac Sijera de Koljserola. I pored toga, iznenađuju velike površine pod zelenilom i relativno malo automobila u odnosu na broj stanovnika.

Tekst je nastao iz projekta “Puls Evrope”, uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji koja je omogućila grupi od 15 novinara srpskih medija da se u višednevnoj poseti Španiji upoznaju sa konceptima urbane mobilnosti, pametnih gradova i pametnog turizma koji se razvijaju u tim sredinama.