Bauk protekcionizma kruži planetom

SAD su bile u centru pažnje i na nedavno završenom Samitu APEC u Limi, ali je, ipak, akcenat stavljen na obećanja novoizabranog američkog predsednika, Donalda Trampa, da će poništiti sporazume o slobodnoj trgovini za čije su sklapanje trebale godine. On je u vreme kampanje obećao da će zaštititi radna mesta u SAD poništavanjem sporazum o Trans-pacifičkom partnerstvu (TPP) i pregovaranjem o Zoni slobodne trgovine u Severnoj Americi (NAFTA) sa Kanadom i Meksikom. Neke od članica APEC strahuju da odlazeći predsednik SAD, Barak Obama, neće dodati TPP sporazum, koji su potpisali Singapur, Brunej, Novi Zeland, Čile, SAD, Australija, Peru, Vijetnam, Malezija, Meksiko, Kanada i Japan, svojoj zaostavštini i tako omogućiti Kini, drugoj ekonomskoj sili u svetu, da proširi svoje nagodbe širom Azijsko-pacifičkog regiona. „Reafirmišemo našu obavezu da držimo domaća tržišta otvorenim i da se borimo protiv svih vrsti protekcionizma… i sprečimo sprovođenje protekcionističkih i drugih mera, koje narušavaju trgovinu i usporavaju oporavak međunarodne ekonomije. Kako bismo ostvarili održiv rast u Azijsko-pacifičkom regionu moramo da nastavimo da negujemo partnerstvo, pokazujući međusobno poštovanje i poverenje, uz obostrano korisnu saradnju u ispunjavanju obaveza i ostvarivanju ciljeva“, navedi se, uzmeđu ostalog, u Deklaraciji iz Lime.

Treba naglasiti da je APEC osnovan 1989. godine, kao odgovor na rastuću međuzavisnost privreda država ovog regiona i formiranje trgovinskih blokova u drugim delovima sveta. Bilo je to vreme strahovanja da će visoko industrijalizovani Japan dominirati privrednim aktivnostima u Azijsko-pacifičkom regionu, ali i procene da bi i države iz ovog dela sveta trebalo da otvore nova tržišta za svoje poljoprivredne proizvode i sirovine. Da je reč o respektabilnoj grupaciji o tome svedoči i podatak da APEC, čije su članice Australija, Brunej, Kanada, Čile, Kina, Peru, Indonezija, Japan, Južna Koreja, Malezija, Meksiko, Novi Zeland, Papua Nova Gvineja, Filipini, Rusija, Singapor, Tajland, SAD i Vijetnam (obuhvaćeni su i specijalni administrativni delovi Kine – Hongkong i Tajvan), predstavlja 57 odsto svetske ekonomije.

Saveznici Vašingtona, kao i predsednik Kine Si Đinping, osvrnuli su se na samitu na Trampove antiglobalističke stavove. Predsednik Si, čija država nije uključena u TPP, odlučno je branio slobodnu trgovinu, naglašavajući da bi za članice APEC, najbolji odgovor na rastući protekcionizam bio dogovor o zoni slobodne trgovine u čitavom Pacifičkom obruču. Premijer Novog Zelanda DŽon Ki bio je manje odmeren, instirajući da su Trampovi stavovi o trgovini izazvali „ogromno očajanje“. Čak i ako SAD nisu voljne da se uključe u slobodnu trgovinu, predsednik Tramp mora da zna da druge zemlje to žele“, poručio je on. I predsednik Meksika Enrike Penja Nieto, koji se sastao sa Trampom za vreme predsedničke kampanje, izrazio je zabrinutost da bi SAD mogle da okrenu leđa NAFTA, gde se kroz trgovinske aranžmane, svakog minuta obrne 1,2 miliona dolara.

Dok je budućnost TPP neizvesna, zvaničnici 11 zemalja uključenih u sporazum, obećali su da će nastaviti da se zalažu za opstanak tog aranžmana. „Oni su rekli da će nastaviti da se zalažu za ratifikaciju sporazuma u svojim zemljama i potvrdili su njegovu ekonomsku važnost“, izjavio je Jasuhiša Kavamura, portparol premijera Japana Šinzo Abea, posle sastanka lidera TPP na mrginama samita APEC. Japan računa na uspešan prolaz TPP, čime će biti uklonjeno više od 18.000 poreskih i drugih trgovinskih barijera, što bi oživelo usporenu privredu te države, koja nastoji da uhvati priključak sa izvozno orijentisanim tržištima zemalja u razvoju kao što je Vijetnam. Nastojeći da spase TPP, Abe je bio prvi lider koji se u NJujorku, na putu u Peru, sastao sa novim predsednikom SAD. Abe, čija je zemlja ključni trgovinski partner SAD, naglasio je da će bez te države TPP biti „besmislen“.

Alternativa TPP sporazumu u Aziji je Sveobuhvatno regionalno ekonomsko partnerstvo (RCEP) u koje su uključene članice Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN) – Brunej, Kambođža, Indonezija, Laos, Malezija, Mjanmar, Filipini, Singapur, Tajland i Vijetnam, kao i države sa kojima ASEAN ima sporazume o slobodnoj trgovini (Australija, Kina, Indija, Japan, Južna Koreja i Novi Zeland). SAD nisu iskazale interes za RCEP. Tan Đian, viši član kineske delegacije na samitu u Limi, rekao je da više zemalja, uključujući Peru i Čile, nastoji da se priključi PCEP. Sadašnje članice RCEP pak žele da postignu sporazum što je pre moguće u borbi proiv rastućeg protekcionizma. Kanada, članica TTP, ali ne i RCEP, ostavlja svoje opcije otvorenim za buduće trgovinske sporazume, izjavio je premijer DŽastin Trido. Iz Australije poručuju da razmatraju razičite mogućnosti, uključujući i RCEP. „Australija ne drži sva jaja u jednoj korpi“, rekao je ministar trgovine Stiven Kiobo. Kineski predsednik Si zalaže se za osnivanje Područja slobodne trgovine u Aziji i Pacifiku (FTAAP). Reč je o ideji koja je aktualizovana na samitu APEC u Pekingu 2014. Si je ocenio da bi se time podigla privreda regiona na viši nivo. „Treba da stavimo do znanja celom svetu da je posvećenost Azijsko-pacifičkog regiona ekonomskoj globalizaciji nepromenjena“, dodao je Si.

Trampova pretnja

Dan posle samita APEC, američki predsednik Donald Trump izjavio je da će odmah po stupanju na dužnost, u januar 2017, isključiti SAD iz sporazuma o Trans-pacifičkom partnerstvu, „koji bi, potencijalno, mogao da ima razorne posledice“ po njegovu državu. „Dogovaraćemo poštene bilateralne trgovinske sporazume koji će na američke obale donositi radna mesta i oživeti industriju“, poručio je Tramp. Američki trgovinski predstavnik Majkl Froman je prethodno upozorio da će poništavanje TPP imati „ozbiljne“ strateške i ekonomske posledice.

Restriktivne trgovinske mere’]

Analitičari se slažu da je posle izbijanja globalne ekonomske krize (2008. godine) protekcionizam u ekspanziji. Statistika Svetske trgovinske organizacije pokazuje da su od 2008, privrede država, članica G20 uvele 1.583 restriktivnih trgovinskih mera, kao i da je do sada ukinuto samo 387. Pojačani protekcionizam je u velikoj meri doprineo slabom rastu međunarodne trgovine. Prema procenama STO, globalni trgovinski rast u 2016, mogao bi, već petu godinu za redom, da bude niži od rasta svetske porivrede.