„Izražavanje BDP-a u milijardama evra je mazanje očiju“: Stručnjaci o najavi Siniše Malog da će BDP Srbije dostići 100 milijardi evra 2027.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2023. godini iznosio je 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ali i Narodne banke Srbije plan je da rast BDP-a Srbije ubrza i da na kraju ove godine bude 3,5 odsto.

Zatim naredne 2025. godine, MMF očekuje da Srbija dostigne privredni rast od 4,5 odsto.

Još pre nekoliko meseci, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da će prema novom planu, Srbija 2027. godine dostići BDP od 92,7 milijardi evra. To je potvrdio i ministar finansija Siniša Mali, koji je najavio i mogućnost skoka do 100 milijardi evra.

Međutim, juče sada Mali navodi da se očekuje da će Srbija 2027. godine, kada se u našoj zemlji održava specijalizovana EXPO izložba, imati 100 milijardi evra BDP-a.

Izraženo u novcu, BDP Srbije je u 2023. godini iznosio više od 69 milijardi evra.

To znači da bi BDP Srbije u naredne četiri godine trebalo da se uveća za oko 30 milijardi evra ili za oko 43 odsto u odnosu na onaj koji smo imali prošle godine.

Ono što treba naglasiti, jeste da se računica Malog odnosi na nominalni rast BDP-a, što znači da je u tu računicu uračunata i inflacija, odnosno BDP deflator.

Srbija bi u naredne četiri godine (2024-2027) trebalo da ima godišnji nominalni rast od preko devet odsto da bi se postigao ovaj rezultat.

NBS je projektovala kretanje prosečne inflacije za ovu godinu na 4,5 odsto, dok MMF očekuje 4,8 odsto.

Za naredne godine, 2026. i 2027, projekcija je da će realni rast srpskog BDP-a iznositi oko četiri odsto, dok je centralni cilj Narodne banke inflacija od tri odsto koju očekuje da će dostići krajem ove godine i održavati u narednom periodu.

Ako bismo sabrali projektovane stope realnog privrednog rasta i inflacije, teško da bi one prišle i blizu onih potrebnih prosečnih preko devet odsto godišnje.

Dakle, da bismo stigli do BDP-a od 100 milijardi evra ili bi, pri ciljanoj inflaciji, privredni rast morao da bude oko šest odsto ili bi inflacija morala da bude znatno viša od onog što cilja NBS. U prethodnih 20 godina prosečan realan privredni rast iznosio je oko 2,5 odsto godišnje.

Stručnjak za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne studije Branimir Jovanović smatra da to nema šanse da se desi.

„Prema projekcijama našeg instituta, srpski BDP će 2027. biti oko 92 ili 93 milijarde evra, a 100 milijardi bi nadmašio tek 2029. godine“, naglašava on.

Jovanović ukazuje da je priča o BDP-u u milijardama evra problematična sama po sebi.

„Kada se priča o BDP-u, obično se priča o njegovoj realnoj stopi rasta, ili koliko je on po glavi stanovnika u odnosu na neku razvijenu zemlju, poput Nemačke, ili Evropske Unije. Zbog toga što je stopa rasta srpskog BDP-a poslednjih godina bila niska i zbog toga što je BDP po glavi stanovnika stagnirao u odnosu na evropski, vlasti u Srbiji su počele da govore o BDP-u u milijardama evra“, pojašnjava naš sagovornik.

On podseća da je rast srpskog BDP-a poslednje dve godine bio samo 2,5 odsto.

„BDP u Srbiji po glavi stanovnika je 2023. godine dostigao 43,4 odsto EU proseka, dok je pre 10 godina, odnosno 2013. godine bio 40,6 odsto. To znači da je Srbija za 10 godina uspela da zatvori samo tri procentna poena ove razlike u odnosu na EU, što takođe znači da će Srbiji biti potrebno skoro 200 godina da sustigne Evropsku uniju, ukoliko stvari nastave ovako“, poručuje Jovanović.

Prema njegovim rečima, ova priča je „zamazivanje očiju“.

„Da se ne bi pričalo o ovome, vlasti sada govore o tome kako je BDP već 70 milijardi evra i kako će uskoro biti i 100 milijardi, pa ljudi imaju osećaj da se zemlja razvija i da su oni lično bogatiji“, zaključuje Jovanović.

S druge strane, ekonomista Libeka Mihailo Gajić za Danas kaže da ova najava Malog deluje realno, jer podrazumeva nominalni iznos BDP-a.

„To će se računati tako što se ne gleda samo realni rast privrede, već se tu ukalkuliše i rast cena“, objašnjava on.

Gajić ukazuje da nominalni rast BDP-a nije isto što i realni.

„Tih 100 milijardi evra u 2027. godini će imati manju realnu kupovnu moć nego što bi imalo danas“, naglašava on.

On smatra da kada se ukalkulišu projekcije rasta, računica bude približna onome što Mali tvrdi.

„Kada pogledamo projekcije rasta Srbije u narednih nekoliko godina od strane stranih finansijskih institucija, kao što su Svetska Banka ili MMF i njihov očekivani iznos rasta cena, možemo da zaključimo da je to optrilike taj iznos“, smatra Gajić.

On dodaje da ne treba gledati stopu inflacije, već BDP deflator.

„BDP delator se razlikuju od privrede do privrede. U nekim zemljama sa nižim i srednjem nivou razvoja, među kojima je i Srbija razlike između BDP deflatora i infalcije nisu značajno velike, ali mogu da idu do nekoliko procentnih poena“, objašnjava Gajić.

Kada se to sabere, prema njegovim rečima, projekcija je približna.

„Kada se na stopu BDP deflatora doda stopa realnog rasta BDP-a koji će da bude od 3,5 do četiri odsto u narednih nekoliko godina, to je otprilike to“, smatra Gajić.

On pojašnjava da ovo ne znači da će tih 100 milijardi tada generisati isti nivo kupovne moći i standarda života kao što bi to bilo da je nama BDP danas toliki.

Gajić podseća da će i BDP drugih zemalja rasti u ovom periodu.

„Rašće i druge zemlje, što usled rasta cena, što usled realnog rasta privrede, tako da neće samo Srbiji BDP biti veći 2027. godine. Treba da posmatramo da li rastemo sporije ili brže od zemalja sa kojima možemo da se poredimo i da li dostižemo stope rasta koje su potencijalno moguće za srpsku privredu i ako ne, da vidimo šta možemo da uradim oda se brže ekonomija razvija“, kaže naš sagovornik.

Gajić smatra da se o tome ne razmišlja puno.

„Posmatra se jedan podatak izvučen iz šume podataka umesto da se oni posmatraju u svojoj sveobuhvatnosti, odnosno u nekim relacionim odnosima“, ukazuje on.

Uz to, kako kaže, vlast očekuje brži privredni rast.

„Siniša Mali hvali svoga konja, jer on smatra da će ekonomski rast biti nešto brži, možda umesto četiri da bude 4,5 odsto. To je moguće ako oni zaista ubrizgaju toliki novac u EXPO i slične projekte. Pored toga, nama je dosta da nam dođe jedan velika investicija da nam pogura privredu“, objašnjava Gajić.